1. Коринћанима

Глава XI.

11 Угледајте се на мене, као и ја на Христа.

2 Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите, и држите заповијести као што вам предадох.

3 Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.

4 Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.

5 И свака жена која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је све једно као да је обријана.

6 Ако се дакле не покрива жена, нека се стриже, ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.

7 Али муж да не покрива главе, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.

8 Јер није муж од жене него жена од мужа.

9 Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.

10 За то жена треба да има власт на глави, анђела ради.

11 Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.

12 Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.

13 Сами међу собом судите је ли лијепо да се жена гологлава моли Богу?

14 Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;

15 А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана мјесто покривала.

16 Ако ли је ко свадљив, ми таковога обичаја немамо, нити цркве Божије.

17 Али ово заповиједајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.

18 Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама; и нешто вјерујем од овога.

19 Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.

20 А кад се скупите на једно мјесто, не једе се вечера Господња.

21 Јер сваки своју вечеру узме најприје и једе, и тако један гладује а други се опија.

22 Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Не ћу.

23 Јер ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хљеб,

24 И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тијело моје, које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.

25 Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завјет у мојој крви: ово чините, кадгод пијете, мени за спомен.

26 Јер кадгод једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.

27 Тако који недостојно једе овај хљеб или пије чашу Господњу, крив је тијелу и крви Господњој.

28 Али човјек да испитује себе, па онда од хљеба да једе и од чаше да пије;

29 Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тијела Господњега.

30 За то су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.

31 Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.

32 Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са свијетом.

33 За то, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другога.

34 Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на гријех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.