Марко
11 Кад су се приближили Јерусалиму, Витфаги и Витанији+ на Маслинској гори, послао је двојицу својих ученика+ 2 и рекао им: „Идите у село које видите пред собом. Чим уђете у њега наћи ћете привезано магаре, на коме још нико није седео. Одвежите га и доведите.+ 3 Ако вам неко каже: ’Зашто то радите?‘, реците: ’Господу треба, и одмах ће га вратити.‘“+ 4 Тако су отишли и нашли магаре привезано код врата, напољу на улици, и одвезали су га.+ 5 Неки од оних што су тамо стајали упитали су их: „Зашто одвезујете магаре?“+ 6 Они су им одговорили онако како им је Исус рекао. И пустили су их да иду.+
7 И довели су Исусу магаре,+ ставили на њега своје хаљине, и он је сео на њега.+ 8 Многи су простирали своје хаљине+ по путу, а други су узели зелене гране+ које су насекли у пољима.+ 9 Они који су ишли пред њим и они који су ишли за њим викали су: „Спаси га, молимо те!+ Благословљен онај који долази у Јеховино име!+ 10 Благословљено краљевство нашег оца Давида које долази!+ Спаси га, молимо тебе који си на висинама!“ 11 И ушао је у Јерусалим и отишао у храм. Разгледао је све уоколо, и пошто је већ било касно, отишао је у Витанију с дванаесторицом.+
12 Сутрадан, кад су изашли из Витаније, огладнео је.+ 13 Издалека је угледао смокву која је имала лишће, и отишао је да види може ли се на њој нешто наћи. Али кад је дошао до ње, није нашао ништа сем лишћа, јер није било време смоквама.+ 14 Тада јој је рекао: „Нека нико више никада не једе плода с тебе.“+ А његови ученици су слушали.
15 Дошли су у Јерусалим. Тамо је ушао у храм и почео да истерује оне који су продавали и куповали у храму, и испревртао је столове мењачима новца и клупе онима који су продавали голубове.+ 16 И никоме није дозволио да пронесе било какву ствар кроз храм. 17 Поучавао је народ и говорио: „Зар није писано: ’Мој дом зваће се дом молитве+ за све народе‘?+ А ви сте од њега направили разбојничку пећину.“+ 18 То су чули свештенички главари и писмозналци и тражили су прилику да га погубе,+ јер су га се бојали, пошто је сав народ био задивљен његовим учењем.+
19 Увече су изашли из града као и обично. 20 А кад су рано ујутру пролазили, видели су да се смоква осушила до корена.+ 21 Петар се сетио Исусових речи, па му је рекао: „Учитељу,* погледај, осушила се она смоква коју си проклео.“+ 22 Исус им је рекао: „Имајте веру у Бога. 23 Заиста, кажем вам, ко каже овој гори: ’Дигни се и баци се у море‘, и не посумња у свом срцу, него верује да ће се догодити оно што каже, биће му тако.+ 24 Зато вам кажем: Све оно за шта се молите и што тражите, верујте да сте већ добили, и имаћете то.+ 25 И кад стојите и молите се, опростите+ све што имате против некога, да би и ваш Отац који је на небесима опростио вама ваше преступе.“+ 26 * ——
27 Опет су дошли у Јерусалим. И док је ишао по храму, пришли су му свештенички главари, писмозналци и старешине+ 28 и упитали су га: „Којом влашћу то чиниш? Ко ти је дао ту власт да то чиниш?“+ 29 Исус им је рекао: „Нешто ћу вас питати. Одговорите ми, па ћу и ја вама рећи којом влашћу ово чиним.+ 30 Да ли је крштење+ којим је Јован крстио било с неба или од људи? Одговорите ми.“+ 31 Тада су почели да расправљају међу собом: „Ако кажемо: ’С неба‘, рећи ће: ’Зашто му онда нисте веровали?‘+ 32 А да кажемо: ’Од људи‘?“ Али бојали су се народа, јер су сви сматрали да је Јован заиста био пророк.+ 33 И одговорили су Исусу: „Не знамо.“ А Исус им је рекао: „Ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним.“+