9 Тада је човек+ устао да пође, заједно са својом иночом+ и својим слугом.+ Али његов таст, отац младе жене, рече му: „Дан је већ при крају и смркава се. Молим те, преноћите овде.+ Дан је на измаку, преноћи овде и нека ти се срце весели.+ А сутра пораните, па пођите на пут и вратите се у свој шатор.“

22 Док су се они гостили,+ становници града, покварени људи,+ опколили су кућу,+ нагрнувши на врата. Викали су старцу, власнику оне куће: „Изведи човека који је ушао у твоју кућу да имамо односе с њим!“+