5 Донећу вам мало хлеба да се окрепите,*+ па онда пођите даље, јер сте зато и свратили код вашег слуге.“ Они су на то рекли: „Добро. Уради онако како си казао.“

5 Четвртог дана су као и обично устали рано ујутру, а он се спремао да пође. Али отац младе жене рече свом зету: „Узми залогај хлеба да окрепиш своје срце,+ па онда идите.“

7 Воз је јео и пио, и срце му је било весело.+ Онда је отишао на крај гомиле жита и тамо је легао. Она је кришом пришла, открила му ноге и легла.