4 „’Или ако се неко* непромишљено закуне+ својим уснама да ће учинити зло+ или добро, у вези с било чим за шта би се човек могао непромишљено заклети,+ иако можда није ни свестан последица, кад после постане свестан, крив је за то.

2 Ако се неки човек заветује+ Јехови или се закуне+ да ће своју душу обавезати заветом уздржавања,+ не сме да прекрши своју реч.+ Нека учини све што изађе из његових уста.+

21 Израелци су се заклели у Миспи+ речима: „Нико од нас неће дати своју кћер за жену Венијаминовим синовима.“+

25 Замка је кад човек брзоплето узвикне: „Ово је свето!“,+ а после размишља+ о томе шта је заветовао.+

6 Не дозволи устима својим да наведу на грех+ тело твоје, и не реци пред анђелом:+ „Забунио сам се!“+ Зашто да се истинити Бог разгневи због гласа твога и да уништи дело руку твојих?+