32 Али Јонадав,+ син Саме,+ Давидовог брата, рекао је: „Нека мој господар не мисли да су побијени сви младићи, краљеви синови, јер је погинуо само Амнон.+ Авесалом је тако наредио, јер је то смишљао+ још од оног дана када је Амнон осрамотио+ његову сестру Тамару.+

33 Тада се краљ, сав потресен, попео у горњу собу+ изнад градских врата и заплакао. Док је ишао, овако је говорио: „Авесаломе, сине мој! Сине мој, сине мој,+ Авесаломе! Да сам барем ја умро уместо тебе, Авесаломе, сине мој, сине мој!“+