6 Тада му је истинити Бог рекао у сну: „И ја знам да си то учинио у честитости свог срца,+ и зато сам те и задржавао да ми не згрешиш.+ Зато ти нисам допустио да је дотакнеш.+

9 У овом дому нико није већи од мене, и он ми није ускратио ништа, осим тебе, јер си му ти жена.+ Како бих онда могао да учиним тако велико зло и да згрешим Богу?“+

19 То је жртва за преступ. Заиста је крив+ пред Јеховом.“

13 Тада Давид рече+ Натану: „Згрешио сам Јехови.“+ Натан рече Давиду: „Јехова је опростио твој грех.+ Нећеш умрети.+

21 Тада му је син рекао: ’Оче, згрешио сам небу и теби.+ Нисам више достојан да се зовем твојим сином. Прими ме као једног од својих најамника.‘+