30 Тада је Јосиф пожурио да изађе напоље јер је био дубоко ганут због свог брата.+ Зато је потражио место где би се исплакао, па је ушао у једну одају где је могао да буде сам и тамо се исплакао.+

26 Тада жена чији је син био жив осети да јој утроба+ задрхта због сина,+ па рече краљу: „Опрости,+ мој господару! Дајте њој живо дете, само га немојте убити.“ А друга жена рече: „Нека не буде ни мој ни твој. Расеците га!“+