10 Ресфа, Ајина кћи,+ узела је кострет+ и прострла је себи на стену, и остала ту од почетка жетве па док киша с неба није пала на њих.+ Пазила је да се дању птице+ небеске не спусте на њих и да им се ноћу звери+ пољске не приближе.

13 „Опашите се кострећу, свештеници, и од туге се ударајте у груди!+ Горко плачите, слуге олтара!+ Дођите, проведите ноћ у кострети, слуге мог Бога, јер је из дома вашег Бога нестало приноса од жита+ и жртве леванице.+