4 Чуј,+ Боже наш, како смо презрени+ и обрати њихово ругање+ на њихову главу и нека постану заробљеници у туђој земљи!

17 Кад падне непријатељ твој, не радуј се, и кад посрне, нека се срце твоје не весели,+

12 „Ниси смео ликовати у дан свог брата, дан његове несреће,+ и радовати се над Јудиним синовима у дан њихове погибије,+ и ниси смео да се на сва уста ругаш у дан њихове невоље.

8 „Чуо сам ругање Моавово+ и увреде синова Амонових,+ којима су срамотили мој народ и охоло претили његовој земљи.