28 „Овде је крај овог извештаја. А мене, Данила, много су уплашиле моје мисли, тако да сам пребледео. Али све сам то сачувао у свом срцу.“+

16 И гле, он који је био сличан синовима људским дотакао ми је усне,+ и ја сам отворио уста своја да говорим+ и рекао сам ономе који је стајао преда мном: „Господару мој,+ због овог призора, утробу ми је обузео велики немир, и остао сам без снаге.+