ЧЕТВРТА КЊИГА
(Псалми 90–106)
Молитва Мојсија, Божјег човека.+
90 Ти си, Јехова, окриље наше+
Из нараштаја у нараштај.+
2 Пре него што су се горе родиле,+
Пре него што си земљу+ и плодно тло+ саздао,
Одувек и заувек ти си Бог.+
3 Смртног човека у прах враћаш,+
И говориш: „Вратите се у прах, синови људски.“+
4 Јер је хиљаду година у очима твојим као дан јучерашњи кад мине,+
И као стража ноћна.+
5 Ти их односиш,+ они су само сан,+
Ујутру су као трава зелена што ниче.+
6 Она ујутру цвета, напредује,+
А увече вене и суши се.+
7 Јер нестајемо од гнева твога+
Сметени смо због јарости твоје.+
8 Преступе си наше пред себе ставио,+
И наше тајне грехе пред светлост лица свога.+
9 Јер због гнева твога сви се дани наши примичу крају своме,+
Године наше као уздах пролазе.+
10 Дани наши трају седамдесет година,+
А код снажнијих осамдесет година.+
Ипак само невољу и патњу доносе,+
Јер брзо пролазе и ми одлећемо.+
11 Ко познаје снагу гнева твога+
И ко познаје јарост твоју, велику као страх који ти припада?+
12 Научи нас тако бројати дане наше+
Да бисмо срце мудро стекли.+
13 Врати се, о Јехова!+ Докле ће то трајати?+
Сажали се на слуге своје.+
14 Ујутру нас насити добротом својом,+
Да кличемо радосно и веселимо се у све дане своје.+
15 Обрадуј нас за све оне дане кад си нам невољу наносио,+
За све оне године кад смо зло гледали.+
16 Нека се дело твоје покаже на слугама твојим,+
И величанство твоје на синовима њиховим.+
17 Нека доброта Јехове, Бога нашега, буде над нама,+
Дај да успе дело руку наших,+
Дај да успе дело руку наших!+