1. Самуилова

22 Давид је отишао одатле+ и склонио+ се у једну одоламску+ пећину.+ Када су то чула његова браћа и цео дом његовог оца, отишли су код њега. 2 Око њега су се окупили+ сви они који су били у невољи,+ сви који су били у дуговима+ и сви који су били огорчени у души+ и он им је постао вођа.+ Тако му се придружило око четиристо људи.

3 Затим је Давид одатле отишао у Миспу у Моаву и рекао моавском краљу:+ „Молим те, допусти да мој отац и моја мајка+ остану код вас док не видим шта ће Бог учинити са мном.“ 4 Тако их је сместио код моавског краља и код њега су остали све време док је Давид био у скровишту.+

5 Али пророк Гад+ је рекао Давиду: „Немој више да будеш у том скровишту, већ устани и иди у Јудину земљу.“+ Тако је Давид отишао и дошао у шуму Арет.

6 Саул је чуо да се Давид појавио са својим људима. Саул је био у Гаваји и седео под стаблом тамариска+ на једној узвишици, с копљем+ у руци, а све његове слуге стајале су око њега. 7 Тада је Саул рекао својим слугама које су стајале око њега: „Чујте Венијаминови синови. Хоће ли и Јесејев син+ свима вама дати њиве и винограде?+ Хоће ли све вас поставити за поглаваре над хиљадама+ и стотинама? 8 Сви кујете заверу против мене и нема никог да ми каже+ за савез+ који је мој рођени син склопио с Јесејевим сином. Нико од вас не саосећа са мном и неће да ми каже да је мој син против мене подигао мог слугу да ми поставља заседе, као што се и данас види.“

9 Тада проговори Доик+ Едомац, који је био постављен над Сауловим слугама: „Видео сам да је Јесејев син био у Нову код Ахимелеха,+ Ахитововог сина.+ 10 Ахимелех је за њега тражио савет+ од Јехове и дао му је храну+ и мач+ оног Филистејина Голијата.“ 11 Тада је краљ послао да се доведу свештеник Ахимелех, Ахитовов син, и цео дом његовог оца, свештеници који су били у Нову.+ Сви су они дошли пред краља.

12 Тада Саул рече: „Чуј, сине Ахитовов!“ А он рече: „Ево ме, господару.“ 13 Саул га затим упита: „Зашто сте ти и Јесејев син сковали заверу против мене?+ Зашто си му дао хлеб и мач и питао Бога за њега, тако да се он подигао на мене и поставља ми заседе, као што се данас види?“+ 14 Тада Ахимелех одговори краљу и рече: „А ко је међу свим твојим слугама као Давид,+ ко је тако веран,+ и још је краљев зет+ и заповедник твоје телесне страже, поштован у твом дому?+ 15 Зар сам данас први пут од Бога тражио савет+ за њега? Ни у ком случају! Нека краљ ни у чему не окривљује свог слугу и цео дом мог оца, јер твој слуга није знао ништа од свега тога, ни малу ни велику ствар.“+

16 Али краљ рече: „Умрећеш,+ Ахимелеше, и ти и цео дом твог оца!“+ 17 Тада краљ заповеди својој телесној стражи*+ која је стајала око њега: „Окрените се и погубите Јеховине свештенике, зато што је и њихова рука с Давидом и зато што су знали да је побегао, а нису ми то јавили!“+ Али краљеве слуге нису хтеле да дигну руке на Јеховине свештенике и да их погубе.+ 18 Тада краљ рече Доику:+ „Окрени се ти и погуби ове свештенике!“ Доик Едомац+ се одмах окрену и погуби свештенике тако да је тог дана убио+ осамдесет и пет људи који су носили ланени ефод.+ 19 Чак је и у Нову,+ свештеничком граду, побио оштрицом мача мушкарце и жене, децу и одојчад, говеда, магарце и овце, све је побио оштрицом мача.

20 Међутим, један син Ахимелеха, Ахитововог сина, који се звао Авијатар,+ успео је да се спасе и побегне код Давида. 21 Авијатар је рекао Давиду: „Саул је побио Јеховине свештенике.“ 22 На то је Давид одговорио Авијатару: „Знао сам још оног дана+ када је Доик Едомац био тамо да ће то сигурно јавити Саулу.+ Ја сам крив за све душе у дому твог оца. 23 Остани са мном и не бој се, јер ко год буде тражио моју душу, тражиће и твоју. Ти си под мојом заштитом.“+