Судије

17 У брдовитом подручју Јефрема+ живео је један човек који се звао Миха. 2 Он је једном својој мајци рекао: „Хиљаду и сто сребрника који су ти украдени и због којих си изговорила клетву+ тако да сам је и ја чуо, ево, то је сребро код мене. Ја сам га узео.“+ Његова мајка је рекла: „Нека Јехова благослови мог сина.“+ 3 Тада је својој мајци вратио хиљаду и сто сребрника,+ а мајка је рекла: „Посветићу сребро Јехови из своје руке за свог сина, да се направи резан лик+ и ливен кип.+ Зато ти га сада враћам.“

4 Тако је сребро вратио мајци, а она је узела двеста сребрника и дала их сребрару.+ Он је начинио резан лик+ и ливен кип,+ који су стајали у Михиној кући. 5 Миха је имао кућу за богове.+ Начинио је свештенички ефод+ и терафиме,+ а једног од својих синова опуномоћио*+ је да му служи као свештеник.+ 6 У оно време није било краља у Израелу.+ Свако је чинио оно што је било исправно у његовим очима.+

7 Био је један младић из Витлејема+ у Јуди, Левит+ који је неко време живео у Јудином племену. 8 Тај човек је отишао из града Витлејема у Јуди да нађе место где ће неко време живети. Тако је на свом путу стигао до брдовитог подручја Јефрема и до Михине куће.+ 9 Миха га упита: „Одакле долазиш?“ А он му одговори: „Ја сам Левит из Витлејема у Јуди и путујем како бих нашао место где ћу неко време живети.“ 10 Миха му рече: „Остани код мене и буди ми отац+ и свештеник,+ а ја ћу ти давати десет сребрника годишње, свештеничку одећу и храну.“ Левит је ушао код њега. 11 Тако је Левит одлучио да остане код њега, и тај младић му је био као један од синова. 12 Затим је Миха опуномоћио+ Левита и младић је служио као његов свештеник+ и живео је у његовој кући. 13 Миха је рекао: „Сада знам да ће ми Јехова чинити добро, јер је Левит мој свештеник.“+