Молитва невољника кад клоне и своје бриге излива пред Јеховом.+
102 О Јехова, чуј молитву моју,+
И нека вапај мој пред тебе дође.+
2 Не окрећи од мене лице своје у дан тескобе моје.+
Пригни к мени ухо своје.+
У дан када те призовем, пожури, услиши ме!+
3 Јер дани моји као дим нестају,+
И кости су моје као пећ усијане.+
4 Срце моје као трава вене и суши се,+
Јер хлеб свој заборављам да једем.+
5 Од уздисања мога+
Кости су ми за кожу прионуле.+
6 Личим на пеликана у пустињи.+
Постао сам као ћук у пустоши.
7 Испијен сам,
Постао сам као птица што сама на крову стоји.+
8 По цео дан непријатељи ми се моји ругају.+
Они који од мене луду праве, клетве мојим именом изричу.+
9 Пепео као хлеб једем,+
Пиће своје са сузама мешам,+
10 Због осуде твоје и гнева твога.+
Јер подигао си ме да би ме одбацио.+
11 Дани су моји попут сене која се губи,+
И ја се као трава сушим.+
12 А ти, Јехова, остајеш довека,+
И спомен твој из нараштаја у нараштај.+
13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се Сиону,+
Јер је време да му се милост укаже,
Јер је дошло време.+
14 Јер је мило слугама твојим камење његово,+
И прах његов воле.+
15 Народи ће се бојати имена Јеховиног,+
И сви краљеви земаљски славе твоје.+
16 Јер ће Јехова Сион изградити,+
Показаће се у слави својој.+
17 Обазреће се на молитву оних који су без ичега остали,+
И неће презрети молитву њихову.+
18 Ово је написано за нараштај будући.+
Народ који ће бити створен хвалиће Јах.+
19 Јер он гледа са свете висине своје,+
С небеса Јехова на земљу гледа,+
20 Да чује уздахе затвореника,+
Да ослободи оне који су смрти предани,+
21 Да би се име Јеховино објавило на Сиону+
И хвала његова у Јерусалиму,+
22 Кад се сакупе сви народи+
И краљевства да служе Јехови.+
23 На пола пута мога снагу ми је одузео,+
Скратио је дане моје.+
24 Рекао сам: „Боже мој,
Немој ме узети у половини дана мојих.+
А године се твоје кроз све нараштаје протежу.+
25 Давно си положио темеље земљи,+
И небеса су дело руку твојих.+
26 Они ће пропасти, а ти ћеш остати,+
И све ће се то као хаљина похабати.+
Као одећу заменићеш их, и доћи ће крају своме.+
27 А ти си увек исти, и годинама твојим краја нема.+
28 Синови слугу твојих остаће да живе.+
Пред тобом ће се потомство њихово утврдити.“+