1. Самуилова
24 Када се Саул вратио из потере за Филистејима,+ јавили су му: „Ено Давида у пустињи Ен-Гад.“+
2 Тада је Саул узео три хиљаде изабраних људи+ из целог Израела и пошао у потеру за Давидом+ и његовим људима по врлетима где живе козорози.+ 3 После неког времена дошао је до камених торова поред пута. Ту је била једна пећина. Саул је ушао у њу да обави нужду,+ а Давид и његови људи седели су у дну пећине.+ 4 Тада Давидови људи рекоше Давиду: „Ево дана за који ти је Јехова рекао: ’Предајем ти у руке твог непријатеља.+ Учини с њим шта хоћеш.‘“+ Давид је устао и неприметно одрезао скут Сауловог огртача. 5 Али након тога срце је почело да га осуђује+ зато што је одрезао скут Сауловог огртача. 6 Онда својим људима рече: „Пошто знам да би то у Јеховиним очима било неисправно, нипошто не бих дигао руку на свог господара, Јеховиног помазаника,+ јер је он Јеховин помазаник.“+ 7 Тако је Давид тим речима зауставио своје људе и није им допустио да устану на Саула.+ Саул је изашао из пећине и наставио својим путем.
8 Онда Давид устаде, изађе из пећине и повика за Саулом: „Господару мој!+ Краљу!“ Тада се Саул окрену, а Давид се поклони и паде ничице лицем до земље.+ 9 Затим рече Саулу: „Зашто слушаш људе+ који ти говоре: ’Гле, Давид ти жели зло?‘ 10 Ево, данас си својим очима видео да те је у пећини Јехова предао мени у руке. Рекли су ми да те убијем,+ али ја сам се сажалио на тебе и рекао сам: ’Нећу подићи руку на свог господара, јер је он Јеховин помазаник.‘+ 11 Види, оче мој,+ види скут свог огртача у мојој руци. Одсекао сам скут твог огртача, али те нисам убио. Сада знај и види да у мојој руци нема злоће+ нити бунтовништва и да ти нисам ништа згрешио, а ти вребаш моју душу да ми је узмеш.+ 12 Јехова нека пресуди између мене и тебе.+ Јехова нека ме освети+ на теби, али моја рука неће се подићи на тебе.+ 13 Као што каже стара изрека: ’Од злога излази зло‘,+ али моја рука неће се подићи на тебе. 14 На кога је пошао израелски краљ? Кога гониш? Зар мртвог пса,+ обичну буву?+ 15 Јехова нека буде судија и нека суди између мене и тебе. Он нека види и нека води моју парницу.+ Нека ми да правду и нека ме избави из твоје руке.“
16 Када је Давид изговорио Саулу све ове речи, Саул рече: „Је ли то твој глас, сине мој Давиде?“+ Тада Саул гласно заплака.+ 17 Затим рече Давиду: „Ти си праведнији од мене,+ јер си ти мени чинио добро,+ а ја теби зло. 18 Ево, са̂м си данас рекао које си ми добро учинио, када ме је Јехова предао теби у руке,+ а ти ме ниси убио. 19 Кад човек наиђе на свог непријатеља, хоће ли га пустити да мирно иде својим путем?+ Нека те Јехова добрим награди+ за то како си данас поступио са мном. 20 Сада знам да ћеш сигурно бити краљ+ и да ће се Израелово краљевство одржати у твојим рукама. 21 Зато ми се сада закуни Јеховом+ да нећеш истребити моје потомство после мене и да нећеш затрти моје име из дома мога оца.“+ 22 Давид се заклео Саулу. Тада је Саул отишао својој кући,+ а Давид је са својим људима отишао на скровито место.+