Јов

39 „Знаш ли када је женкама козорога с литица време да се ојаре?+

Посматраш ли када кошуте у боловима младе на свет доносе?+

 2 Бројиш ли колико месеци* носе,

И знаш ли када је време да се омладе?

 3 Повијају се када младе своје на свет доносе,

Када се ослобађају болова својих.

 4 Младунци њихови јачају, расту на пољу,

Одлазе и више се не враћају к њима.

 5 Ко је зебру+ пустио на слободу,

И ко је магарцу дивљем ремење развезао,

 6 чију сам кућу у пустој земљи подигао,

И пребивалиште у сланој земљи.+

 7 Смеје се он вреви градској,

Не слуша вику онога ко га хвата.+

 8 Претражује по горама да би пашу нашао+

И разноврсно зеленило тражи.+

 9 Хоће ли ти бик дивљи служити,+

И хоће ли ноћ провести уз јасле твоје?

10 Хоћеш ли бика дивљег ужима везати да ти оре,

И хоће ли дрљати њиву+ за тобом?

11 Хоћеш ли се уздати у њега зато што је велика снага његова,

И хоћеш ли му посао свој препустити?

12 Хоћеш ли се уздати у њега да ће ти жито прикупити,

И да ће ти га на гумно дотерати?

13 Маше ли женка ноја крилима радосно,

И има ли она летна пера и друго перје какво рода+ има?

14 На земљи оставља јаја своја,

У праху их греје,

15 И заборавља да их нога нечија може здробити,

Или нека звер пољска згазити.

16 Немилосрдна је према птићима својим, као да нису њени.+

Узалудан ће бити труд њен ако над њима не буде стрепела.

17 Јер Бог јој је дао да заборави мудрост,

И није јој разборитост уделио.+

18 Кад замахне крилима својим високо,

Смеје се коњу и јахачу његовом.

19 Можеш ли коњу снагу дати?+

Можеш ли му врат гривом лепршавом оденути?

20 Можеш ли учинити да као скакавац скаче?

Застрашујуће је поносно фрктање његово.+

21 Копитом+ удара у равници и сав је устрептао од снаге своје,

На оружје насрће.+

22 Страху се смеје и не плаши се,+

И пред мачем не узмиче.

23 Над њим тоболац звекеће,

Оштрица дугог и кратког копља.

24 Уз топот, узбуђено, он пространства гута,

И све не верује да се звук рога чује.

25 Чим се рог огласи, он зарже,

Издалека битку нањуши,

Вику заповедника и поклич ратни.+

26 Зар се по твојој мудрости соко увис вине,

И крила своја шири према ветру јужном?

27 Зар се на твоју заповест орао+ увис диже,

И гнездо своје гради високо,+

28 На литици станује и ноћива,

На врху литице, на месту неприступачном?

29 Тамо храну тражи,+

Далеко виде очи његове.

30 Птићи његови крв пију;

Где лешева има, тамо је и он.“+