10 Ана је била сва очајна* па је почела да се моли Јехови,+ горко плачући. 11 Затим се заветовала: „Јехова над војскама, ако погледаш на невољу своје слушкиње па ме се сетиш и ако не заборавиш своју слушкињу и даш мушко дете својој слушкињи,+ ја ћу га дати теби, Јехова, да ти служи све дане свог живота и он никад неће шишати своју косу*.“+

11 Давид је рекао Ависају и свим својим слугама: „Ево, мој син, моја крв, хоће да ме убије,+ па како онда не би овај Венијаминов син!+ Пустите га нека ме проклиње, јер му је Јехова тако рекао! 12 Можда ће Јехова видети моју невољу,+ па ће Јехова клетве којима ме овај данас засипа претворити у благослов.“+

9 Ово је написао Јудин краљ Језекија кад се разболео а затим оздравио од своје болести: