23 Кад је ушао у поглавареву кућу, видео је фрулаше како свирају погребну музику и мноштво људи како гласно нариче.+ 24 Исус је рекао: „Изађите, јер девојчица није умрла, него спава.“+ А они су му се подсмевали. 25 Кад су људи изашли из куће, он је ушао код девојчице, узео ју је за руку+ и она је устала.+ 26 То се прочуло по целом том крају.

38 Кад су дошли у кућу старешине синагоге, видео је пометњу и људе како плачу и наричу на сав глас.+ 39 Ушао је и рекао им: „Зашто плачете и стварате пометњу? Дете није умрло, него спава.“+ 40 А они су му се подсмевали. Тада је свима рекао да изађу напоље, па је повео са собом дететовог оца и мајку и ученике који су били с њим, и ушао је тамо где је било дете. 41 Узео је девојчицу за руку и рекао јој: „Талита кум“, што значи: „Девојчице, теби говорим, устани!“+ 42 Девојчица је одмах устала и почела да хода. (Имала је 12 година.) Њени родитељи су били ван себе од усхићења. 43 Он им је неколико пута заповедио* да никоме не причају о томе+ и рекао им је да јој дају нешто да једе.

11 Након што је то рекао, додао је: „Наш пријатељ Лазар је заспао,+ а ја идем да га пробудим.“

60 Затим је клекнуо и из свег гласа повикао: „Јехова*, не узми им ово за грех!“+ Кад је то рекао, издахнуо је*.

36 Давид је у свом нараштају служио Богу*, а кад је умро*, био је сахрањен са својим прецима и његово тело је иструнуло.+