ОНЛАЈН БИБЛИОТЕКА Watchtower
ОНЛАЈН БИБЛИОТЕКА
Watchtower
српски (ћирилица)
  • БИБЛИЈА
  • ПУБЛИКАЦИЈЕ
  • САСТАНЦИ
  • nwt Јестира 1:1-10:3
  • Јестира

Видео-садржај није доступан.

Нажалост, дошло је до грешке приликом учитавања видеа.

  • Јестира
  • Свето писмо – превод Нови свет
Свето писмо – превод Нови свет
Јестира

КЊИГА О ЈЕСТИРИ

1 Догодило се то у време Асвира*, оног Асвира који је владао над 127 покрајина+ од Индије до Етиопије*. 2 У то време, док је краљ Асвир седео на свом краљевском престолу у тврђави* Сусан*,+ 3 треће године свог владања, приредио је гозбу за све своје кнезове и слуге. Пред њега су дошли војни заповедници Персије+ и Медије,+ великаши и кнезови покрајина, 4 и он им је пуних 180 дана показивао богатство свог славног краљевства, сјај и раскош свог величанства. 5 Кад су прошли ти дани, краљ је у врту краљевске палате приредио седмодневну гозбу за цео народ који се налазио у тврђави Сусан, од највећег до најмањег. 6 Простор је био украшен ланеним, памучним и плавим завесама које су узицама од финог предива и вуне пурпурне боје биле везане за сребрне карике на мермерним стубовима. На поду од порфира*, мермера, седефа и црног мермера налазили су се лежајеви од злата и сребра.

7 Вино се служило у златним пехарима*, од којих је сваки био другачији, а краљевског вина је било у изобиљу, као што и доликује краљу. 8 Том приликом је важило правило да нико никога не сме присиљавати да пије* јер је краљ наредио свим управитељима свог двора да угађају сваком према његовој жељи.

9 И краљица Астина+ је приредила гозбу за жене у краљевском двору краља Асвира.

10 Седмог дана, кад се срце краља Асвира развеселило од вина, заповедио је Меуману, Висати, Арвони,+ Викти, Авакти, Зетару и Харкасу, седморици дворана који су му служили, 11 да доведу пред њега краљицу Астину с краљевским турбаном на глави, да покаже народима и кнезовима њену лепоту, јер је била веома лепа. 12 Али краљица Астина никако није хтела да послуша краљеву заповест коју су јој пренели дворани. Тада се краљ много наљутио и жестоко се разгневио.

13 Краљ се затим обратио мудрацима који су добро познавали пресуде из прошлости* (јер се он увек саветовао са онима који су били упућени у закон и право, 14 а најближи су му били Карсена, Сетар, Адмата, Тарсис, Мерес, Марсена и Мемукан, седам кнезова+ Персије и Медије, који су имали приступ краљу и који су заузимали највише положаје у краљевству). 15 Краљ их је упитао: „Како према закону треба поступити с краљицом Астином, јер није послушала оно што јој је краљ Асвир заповедио преко дворана?“

16 Мемукан је одговорио пред краљем и кнезовима: „Краљица Астина није скривила само краљу+ него и свим кнезовима и свим народима који живе у свим покрајинама краља Асвира. 17 Јер ће све жене сазнати за оно што је краљица учинила, па ће почети да презиру своје мужеве и да говоре: ’Краљ Асвир је наредио да пред њега доведу краљицу Астину, али она није хтела да дође.‘ 18 Још данас ће кнегиње Персије и Медије које буду чуле шта је краљица урадила тако говорити свим краљевим кнезовима, и то ће изазвати много презира и љутње. 19 Ако је краљу по вољи, нека краљ изда наредбу, и нека се она упише у законе Персије и Медије, који се не могу опозвати,+ да Астина више не сме да се појави пред краљем Асвиром, и нека краљ постави за краљицу другу жену, бољу од ње. 20 А кад се краљева наредба разгласи по свим крајевима његовог огромног краљевства, све жене ће поштовати своје мужеве, од највећег до најмањег.“

21 Тај предлог се допао краљу и кнезовима, и краљ је поступио како је Мемукан рекао. 22 Тако је послао писма у све краљеве покрајине,+ у сваку покрајину њеним писмом и сваком народу његовим језиком, да се у сваком дому муж поштује као господар и да се говори језиком његовог народа.

2 После тих догађаја, кад се стишао гнев краља Асвира,+ краљ се сетио онога што је Астина учинила+ и шта је одлучио да предузме да би је казнио.+ 2 Тада су дворани који су служили краљу рекли: „Нека се за краља потраже девојке, лепе девице. 3 И нека краљ постави поверенике у свим покрајинама свог краљевства+ да му доведу све девојке, лепе девице, у тврђаву* Сусан*, у кућу за жене*. Нека буду под надзором Игаја,+ краљевог евнуха и чувара жена, и нека им се обезбеди све за негу лепоте*. 4 Девојка која се буде највише допала краљу нека постане краљица уместо Астине.“+ Тај предлог је био краљу по вољи, па је тако и поступио.

5 У тврђави Сусан+ био је један Јудејац који се звао Мардохеј,+ син Јаира, сина Симеје, Кисовог сина, из Венијаминовог племена,+ 6 који је био одведен из Јерусалима кад је вавилонски краљ Навуходоносор одвео у изгнанство јудејског краља Јехонију*+ и неке из народа. 7 Он се старао о Адаси*, то јест Јестири, ћерки свог стрица,+ јер није имала ни оца ни мајку. Девојка је била лепог стаса и лепог лица. После смрти њеног оца и њене мајке, Мардохеј ју је прихватио као ћерку. 8 Кад је објављена краљева реч и његов закон, многе девојке су доведене у тврђаву Сусан и стављене под надзор Игаја,+ чувара жена. С њима је у краљев двор доведена и Јестира.

9 Девојка се допала Игају и стекла је његову наклоност*, па се брзо побринуо да јој се обезбеди све за негу лепоте,+ као и одговарајућа исхрана. Дао јој је и седам изабраних девојака с краљевог двора. Преместио је њу и девојке које су јој служиле у најбољи део куће за жене. 10 Јестира није помињала ни свој народ+ ни своју породицу, јер јој је Мардохеј+ заповедио да никоме не говори о томе.+ 11 Мардохеј је сваког дана долазио пред двориште куће за жене да сазна како је Јестира и шта се с њом догађа.

12 После 12 месеци припреме, у складу са оним што је било прописано за жене, дошао би ред на сваку девојку да иде код краља Асвира. Овако је текло њихово дотеривање: шест месеци уљем од смирне,+ а шест месеци балзамом+ и разним уљима за негу*. 13 После тога, девојка би била спремна да се појави пред краљем. Све што би затражила из куће за жене могла је понети са собом у краљев двор. 14 Увече би ушла, а ујутру би се вратила у другу кућу за жене под надзором Сасгаза, краљевог евнуха,+ чувара краљевих жена*. Онда више не би улазила код краља, осим ако би му се посебно допала па би била позвана по имену.+

15 Кад је дошао ред да код краља иде Јестира, ћерка Мардохејевог стрица Авихаила, коју је Мардохеј прихватио као ћерку,+ она није тражила ништа осим онога што јој је рекао краљев евнух Игај, чувар жена. (Све то време Јестира је стицала све већу наклоност свих који су је виђали.) 16 Тако су Јестиру одвели код краља Асвира у његов краљевски двор десетог месеца, то јест месеца тевета*, седме године+ његовог владања. 17 Краљ је заволео Јестиру више од свих других жена, и она је стекла његову наклоност и љубав* више од свих осталих девојака. Ставио јој је на главу краљевски турбан и поставио ју је за краљицу+ уместо Астине.+ 18 Онда је краљ приредио велику гозбу за све своје кнезове и слуге, гозбу у Јестирину част. У свим покрајинама прогласио је помиловање* и делио дарове какви доликују краљу.

19 Кад су девојке+ биле сакупљене други пут, Мардохеј је седео код краљевих врата. 20 Јестира није спомињала ни своју породицу ни свој народ,+ као што јој је Мардохеј заповедио. Она је и даље поступала онако како јој је Мардохеј говорио, као и раније кад се он старао о њој.+

21 У тим данима, када је Мардохеј седео код краљевих врата, два краљева дворанина, вратари Вихтан и Терес, разгневили су се па су сковали заверу да убију* краља Асвира. 22 Мардохеј је сазнао за то и одмах јавио краљици Јестири, а она је то у Мардохејево име пренела краљу. 23 Тај случај је био истражен и потврђен, па су обојица била обешена на стуб. Затим је пред краљем све то било записано у летописима.+

3 После тих догађаја, краљ Асвир је уздигао Амана,+ сина Амедате Агагеја.+ Узвисио га је и поставио га изнад свих других кнезова* који су били с њим.+ 2 Све краљеве слуге које су биле код краљевих врата падале су на колена и клањале се лицем до земље пред Аманом, јер је краљ тако наредио. Али Мардохеј пред њим није падао на колена нити му се клањао лицем до земље. 3 Краљеве слуге које су биле код краљевих врата говориле су Мардохеју: „Зашто не слушаш краљеву заповест?“ 4 Тако су му говорили из дана у дан, али он се није обазирао на то. Затим су то јавили Аману да виде да ли ће Мардохеју бити дозвољено+ да се и даље тако понаша, јер им је рекао да је Јудејац.+

5 Кад је Аман видео да Мардохеј не пада на колена пред њим нити му се клања лицем до земље, веома се разгневио.+ 6 Али мислио је да није довољно да убије само Мардохеја*, јер су му рекли из ког је народа Мардохеј. Зато је Аман почео да тражи начин да истреби све Јудејце који су живели у целом Асвировом краљевству, то јест цео Мардохејев народ.

7 Првог месеца, месеца нисана*, дванаесте године+ владавине краља Асвира, пред Аманом се бацао пур+ (то јест жреб) да се одреди дан и месец када ће се то извршити и жреб је пао на дванаести месец, то јест на адар*.+ 8 После тога је Аман рекао краљу Асвиру: „У свим покрајинама твог краљевства+ има један народ који је расут међу другим народима.+ Његови закони су другачији од закона свих осталих народа, а не држи се ни краљевих закона. Зато није добро за краља да их пусти да тако наставе. 9 Ако је краљу по вољи, нека се изда писана наредба да се они истребе. Ја ћу дати 10 000 таланата* сребра краљевим службеницима да их однесу у краљеву ризницу.*“

10 Тада је краљ скинуо свој печатни прстен+ с руке и дао га Аману,+ сину Амедате Агагеја,+ непријатељу Јудејаца. 11 Краљ је рекао Аману: „И сребро* и тај народ су твоји, па уради с њима шта сматраш да је добро.“ 12 Првог месеца, тринаестог дана тог месеца, сазвани су краљеви писари.+ Они су записали+ све што је Аман наредио краљевим сатрапима*, намесницима покрајина и кнезовима разних народа, свакој покрајини њеним писмом и сваком народу његовим језиком. Све је било написано у име краља Асвира и запечаћено краљевим печатним прстеном.+

13 Затим су по гласницима у све краљеве покрајине послата писма с наредбом да се побију, истребе и затру сви Јудејци, млади и стари, деца и жене, у једном дану, и то тринаестог дана дванаестог месеца, то јест месеца адара,+ и да се заплени њихова имовина.+ 14 Оно што је писало у тим писмима требало је да постане закон у свим покрајинама и да буде објављено свим народима да би били спремни за тај дан. 15 По краљевој наредби гласници су брзо кренули на пут.+ Закон је био издат у тврђави* Сусан*.+ Затим су краљ и Аман сели да пију, а у граду Сусану завладала је пометња.

4 Кад је Мардохеј+ сазнао шта се све догодило,+ раздерао је своју одећу, обукао се у кострет и посуо се пепелом. Затим је отишао усред града горко јадикујући на сав глас. 2 Дошао је само до краљевих врата пошто нико обучен у кострет није смео проћи кроз њих. 3 У свим покрајинама+ у које је стигао краљев проглас и његова наредба, међу Јудејцима је завладала велика жалост. Постили су,+ плакали и нарицали, а многи су лежали у кострети и пепелу.+ 4 Кад су Јестирине слушкиње и њени евнуси дошли да јој то јаве, краљицу је то веома погодило. Тада је послала Мардохеју одећу да би се пресвукао и скинуо кострет са себе, али он је то одбио. 5 Тада је Јестира позвала Атаха, једног од краљевих евнуха, кога је краљ одредио да јој служи, и заповедила му да сазна од Мардохеја шта то значи и шта се догађа.

6 Атах је отишао к Мардохеју на градски трг који је пред краљевим вратима. 7 Мардохеј му је испричао све што му се догодило и рекао му колико је новца+ Аман обећао да ће дати у краљеву ризницу за истребљење Јудејаца.+ 8 Дао му је и препис наредбе о њиховом истребљењу, која је издата у Сусану*.+ Рекао му је да то покаже Јестири, да јој објасни шта се дешава и упути је+ да оде код краља, да га моли за милост и заузме се пред њим за свој народ.

9 Атах се вратио и јавио Јестири шта је Мардохеј рекао. 10 Тада је Јестира заповедила Атаху да каже Мардохеју:+ 11 „Све краљеве слуге и народ краљевих покрајина знају да за свакога, било да је мушкарац или жена, који непозван уђе код краља у унутрашње двориште+ важи само један закон: биће погубљен. Поштедеће му се живот само ако краљ према њему пружи свој златни скиптар.+ А ја већ 30 дана нисам била позвана код краља.“

12 Кад су Мардохеју пренели Јестирине речи, 13 он је поручио Јестири: „Немој мислити да ћеш проћи ишта боље од свих осталих Јудејаца и бити поштеђена само зато што си у краљевом двору. 14 Јер ако сада будеш ћутала, Јудејцима ће помоћ и избављење доћи с друге стране,+ а ти и дом твог оца погинућете. А ко зна ниси ли управо ради невоље као што је ова постала краљица?“+

15 Јестира је поручила Мардохеју: 16 „Иди, сакупи све Јудејце који се налазе у Сусану и постите+ за мене. Немојте ништа јести ни пити три дана и три ноћи.+ И ја ћу постити са својим слушкињама, а онда ћу отићи код краља, иако то није по закону, па ако треба да погинем, нека погинем.“ 17 Мардохеј је отишао и учинио све што му је Јестира рекла.

5 Трећег дана+ Јестира је обукла своју краљевску одећу и стала у унутрашње двориште краљевог двора, наспрам двора, док је краљ седео на престолу у свом двору, наспрам улаза у двор. 2 Кад је краљ угледао краљицу Јестиру како стоји у дворишту, било му је драго што је види, па је пружио према њој златни скиптар+ који је држао у руци. Јестира му је пришла и дотакла врх скиптра.

3 Тада јој је краљ рекао: „Шта се догодило, краљице Јестира? Шта желиш? Ако тражиш и пола мог краљевства, даће ти се!“ 4 Јестира је одговорила: „Ако је краљу по вољи, нека данас дође с Аманом+ на гозбу коју сам му припремила.“ 5 Краљ је наредио својим слугама: „Позовите Амана да одмах дође, као што је Јестира рекла.“ Тако су краљ и Аман отишли на гозбу коју је припремила Јестира.

6 Док се на гозби пило вино, краљ је рекао Јестири: „Која је твоја молба? Испуниће ти се. И шта желиш? Ако је и пола мог краљевства, добићеш!“+ 7 Јестира је одговорила: „Ово је моја молба и ово тражим: 8 Ако сам стекла краљеву милост и ако је краљу по вољи да испуни моју молбу и учини оно што тражим, нека краљ и Аман дођу на гозбу коју ћу сутра за њих припремити, па ћу сутра рећи краљу која је моја молба.“

9 Тог дана је Аман изашао радостан и веселог срца. Али кад је код краљевих врата угледао Мардохеја, који није устао нити је задрхтао од страха пред њим, разгневио се на њега.+ 10 Аман се ипак савладао и отишао својој кући. Затим је послао по своје пријатеље и своју жену Сересу.+ 11 Хвалисао се пред њима, причајући им о свом великом богатству, о својим многобројним синовима+ и о томе како га је краљ уздигао и узвисио изнад свих својих кнезова и слугу.+

12 Аман је још рекао: „Осим тога, краљица Јестира није позвала никог другог осим мене да с краљем дође на гозбу коју је припремила.+ И сутра сам позван да с краљем идем код ње.+ 13 Али све то ми не значи ништа докле год гледам оног Јудејца Мардохеја како седи код краљевих врата.“ 14 Тада су му његова жена Сереса и сви његови пријатељи рекли: „Нека се подигне стуб висок 50 лаката*, па ујутру реци краљу нека на њега обесе Мардохеја.+ Затим иди с краљем и уживај на гозби.“ Тај предлог се свидео Аману, па је наредио да се стуб подигне.

6 Те ноћи краљ није могао да заспи. Зато је наредио да му донесу књигу са записима ранијих догађаја,+ па су почели да је читају пред њим. 2 На крају је нађен запис о томе како је Мардохеј разоткрио да су два краљева дворанина, вратари Вихтан и Терес, сковала заверу да убију* краља Асвира.+ 3 Тада је краљ упитао: „Како је Мардохеју исказана част и какву је награду добио за то?“ Краљеви дворани, његове слуге, одговорили су: „Ништа није учињено за њега.“

4 Краљ је нешто касније упитао: „Ко је у дворишту?“ А Аман је управо ушао у спољашње двориште+ краљевог двора да тражи од краља да Мардохеја обесе на стуб који је припремио за њега.+ 5 Краљеве слуге су одговориле: „Аман+ стоји у дворишту.“ Краљ је на то рекао: „Нека уђе.“

6 Када је Аман ушао, краљ га је упитао: „Шта треба учинити за човека коме краљ жели да искаже част?“ Аман је помислио*: „Коме би краљ желео да искаже част ако не мени?“+ 7 Зато је рекао краљу: „Човеку коме краљ жели да искаже част 8 треба донети краљевску одећу+ коју сам краљ носи и довести коња на коме краљ јаше и на чијој је глави краљевски украс. 9 Одећу и коња треба предати једном од краљевих угледних кнезова. И нека човека коме краљ жели да искаже част обуку и проведу на коњу по градском тргу и нека узвикују пред њим: ’Овако се поступа са човеком коме краљ жели да искаже част!‘ “+ 10 Тада је краљ рекао Аману: „Брзо узми одећу и коња, па то што си сад рекао учини за Јудејца Мардохеја који седи код краљевих врата. Немој да изоставиш ништа од свега што си рекао.“

11 Аман је узео одећу и коња, обукао је Мардохеја+ и провео га на коњу по градском тргу, узвикујући пред њим: „Овако се поступа са човеком коме краљ жели да искаже част!“ 12 После тога се Мардохеј вратио код краљевих врата, а Аман је пожурио својој кући, тужан и покривене главе. 13 Кад је Аман испричао својој жени Сереси+ и свим својим пријатељима шта му се догодило, његови саветници* и његова жена Сереса рекли су му: „Пошто је Мардохеј, пред којим си почео да падаш, јудејског порекла, нећеш га надвладати. Сигурно ћеш пасти пред њим.“

14 Док су они још разговарали, дошли су краљеви дворани и брзо одвели Амана на гозбу коју је припремила Јестира.+

7 Краљ и Аман+ су дошли на гозбу код краљице Јестире. 2 Краљ је и тог другог дана, док се на гозби пило вино, рекао Јестири: „Која је твоја молба, краљице Јестира? Испуниће ти се. И шта желиш? Ако је и пола мог краљевства, добићеш!“+ 3 Краљица Јестира је одговорила: „Ако сам стекла твоју милост, краљу, и ако је то краљу по вољи, нека ми се поклони мој живот, за то молим, и мој народ,+ то је оно што тражим. 4 Јер смо ја и мој народ продати+ како бисмо били побијени, истребљени и затрти.+ Да смо продати као робови и робиње, ћутала бих. Али оваква невоља не сме да се догоди јер ће то и краљу бити на штету.“

5 Тада је краљ Асвир упитао краљицу Јестиру: „Ко је то, и где је човек који се усудио да учини тако нешто?“ 6 Јестира је одговорила: „То је учинио овај зли Аман! Он је тај противник и непријатељ!“

Аман се тада много уплашио краља и краљице. 7 Пун гнева, краљ је оставио вино и отишао у врт палате. Аман је устао и почео да преклиње краљицу Јестиру за свој живот, јер је видео да краљ намерава да га казни. 8 Кад се краљ вратио из врта у кућу где се пило вино, видео је да је Аман пао на лежај на ком је била Јестира. Краљ је повикао: „Зар ће он још и краљицу напаствовати у мојој кући?“ Чим је краљ изговорио те речи, Аману су покрили лице. 9 Арвона,+ један од дворана који су били у краљевој служби, рекао је: „Аман је подигао и стуб да на њега обеси Мардохеја,+ који је својим упозорењем спасао краља.+ Стуб се налази код Аманове куће и висок је 50 лаката*.“ Тада је краљ заповедио: „Обесите Амана на тај стуб.“ 10 Тако су Амана обесили на стуб који је он припремио за Мардохеја, и краљев гнев се стишао.

8 Тог дана је краљ Асвир дао краљици Јестири кућу* Амана,+ непријатеља Јудејаца,+ а Мардохеј је дошао пред краља, јер је Јестира рекла краљу у каквом су сродству.+ 2 Краљ је тада скинуо свој печатни прстен+ који је одузео Аману и дао га је Мардохеју, а Јестира је поставила Мардохеја над Амановом кућом.+

3 После тога се Јестира опет обратила краљу. Пала је пред његове ноге и са сузама га молила да осујети злу намеру Амана Агагеја и његову заверу против Јудејаца.+ 4 Краљ је пружио златни скиптар према Јестири,+ а она је устала и стала пред краља. 5 И рекла је: „Ако је краљу по вољи и ако сам стекла његову наклоност, ако мисли да би то било добро и ако сам му драга, нека се напише наредба којом ће се поништити завереничка писма Амана,+ сина Амедате Агагеја,+ која је написао да би се истребили Јудејци који живе по свим краљевим покрајинама. 6 Јер како бих могла да гледам пропаст која би задесила мој народ и како бих могла да гледам уништење свог рода?“

7 Краљ Асвир је одговорио краљици Јестири и Јудејцу Мардохеју: „Ето, Аманову кућу сам дао Јестири+ и наредио сам да њега обесе на стуб+ јер је сковао заверу против Јудејаца*. 8 Сада ви у краљево име напишите оно што мислите да је добро за Јудејце и запечатите то краљевим печатним прстеном, јер се наредба која је написана у краљево име и запечаћена краљевим печатним прстеном не може поништити.“+

9 Тако су у то време, трећег месеца, то јест месеца сивана*, двадесет и трећег дана тог месеца, сазвани краљеви писари. Они су написали све што је Мардохеј заповедио Јудејцима, као и сатрапима*,+ намесницима и кнезовима покрајина+ од Индије до Етиопије, који су били над 127 покрајина. Свакој покрајини било је написано њеним писмом и сваком народу његовим језиком, а Јудејцима њиховим писмом и њиховим језиком.

10 Он је написао писма у име краља Асвира, запечатио их краљевим печатним прстеном+ и послао их по гласницима. Они су јахали брзе коње узгајане у краљевим коњушницама који су се користили за поштанску службу. 11 У тим писмима је краљ дао одобрење Јудејцима по свим градовима да се окупе, да се бране и да побију, истребе и затру наоружане људе из било ког народа или покрајине који би их напали, па чак и њихове жене и децу, а њихову имовину да заплене.+ 12 За то је био одређен исти дан у свим покрајинама краља Асвира, наиме тринаести дан дванаестог месеца, то јест месеца адара*.+ 13 Оно што је писало у том писму требало је да постане закон у свим покрајинама и да буде објављено свим народима како би Јудејци тог дана били спремни да се освете својим непријатељима.+ 14 По краљевој наредби, гласници који су јахали коње краљевске поштанске службе одмах су кренули на пут и пожурили. Закон је био издат у тврђави* Сусан*.+

15 Мардохеј је изашао од краља обучен у краљевску одећу од плаве и беле тканине, с великом златном круном и огртачем од финог платна и вуне пурпурне боје.+ А у граду Сусану чуло се радосно клицање 16 јер су Јудејци осетили олакшање, па су се радовали и веселили, а људи су их поштовали. 17 У свим покрајинама и у свим градовима до којих је дошла краљева наредба и његов закон, Јудејци су се веселили и радовали, приређивали гозбе и славља. Многи из других народа изјашњавали су се као Јудејци,+ јер су их се плашили.

9 Тринаестог дана дванаестог месеца, то јест месеца адара*,+ кад је дошло време да се изврши краљева наредба и његов закон,+ истог оног дана кад су се непријатељи Јудејаца надали да ће их надвладати, догодило се управо супротно – Јудејци су поразили оне који су их мрзели.+ 2 Јудејци су се окупили у својим градовима по свим покрајинама краља Асвира+ да се боре против оних који су хтели да им нанесу зло. Нико није могао да им се одупре, јер су их се сви народи плашили.+ 3 Сви кнезови покрајина, сатрапи*,+ намесници и они који су обављали краљеве послове помагали су Јудејцима, јер их је обузео страх од Мардохеја. 4 Мардохеј је постао утицајан+ на краљевом двору и глас о њему проширио се по свим покрајинама, јер је постајао све моћнији.

5 Јудејци су побили мачем све своје непријатеље и уништили их. Онима који су их мрзели урадили су шта су хтели.+ 6 У тврђави* Сусан*+ Јудејци су побили и погубили 500 људи. 7 Убили су и Фарсандату, Далфина, Аспату, 8 Порату, Адалију, Аридату, 9 Фармасту, Арисаја, Аридаја и Вајезату, 10 десет синова Амана, Амедатиног сина, непријатеља Јудејаца.+ Њих су побили, али нису узели ништа од њихове имовине.+

11 Краљу су још истог дана јавили колико је људи убијено у тврђави Сусан.

12 Краљ је рекао краљици Јестири: „Јудејци су у тврђави Сусан побили и уништили 500 људи и десет Аманових синова. А шта су тек учинили у осталим краљевим покрајинама?+ Која је сад твоја молба? Биће ти испуњена. И шта још желиш? Добићеш.“ 13 Јестира је одговорила: „Ако је краљу по вољи,+ нека се Јудејцима у Сусану дозволи да и сутра поступе по данашњем закону,+ и нека десет Аманових синова буде обешено на стуб.“+ 14 Краљ је наредио да се тако учини. У Сусану је издат закон, и десет Аманових синова је обешено.

15 Тако су се и четрнаестог дана месеца адара+ Јудејци који су били у Сусану окупили и побили још 300 људи, али нису узели ништа од њихове имовине.

16 И остали Јудејци у другим краљевим покрајинама окупили су се и бранили се.+ Побили су 75 000 оних који су их мрзели и тако су се ослободили својих непријатеља.+ Али нису узели ништа од њихове имовине. 17 То је било тринаестог дана месеца адара. Четрнаестог дана тог месеца престали су да се боре, одмарали су се, гостили и веселили.

18 Јудејци који су били у Сусану окупили су се и бранили се тринаестог+ и четрнаестог дана+ тог месеца, а петнаестог дана су престали да се боре, одмарали су се, гостили и веселили. 19 Јудејци који су живели по разним местима у другим покрајинама веселили су се и гостили четрнаестог дана месеца адара, славили су+ и једни другима слали храну на дар.+

20 Мардохеј+ је записао те догађаје и послао писма свим Јудејцима по свим покрајинама краља Асвира, како онима близу тако и онима далеко. 21 Заповедио им је да сваке године славе четрнаести и петнаести дан месеца адара 22 јер су се у те дане Јудејци ослободили својих непријатеља и јер се тог месеца њихова жалост претворила у радост и њихова туга+ у славље. Ти дани су били одређени да буду дани гозбе и весеља у којима би Јудејци слали храну једни другима и давали поклоне сиромашнима.

23 Јудејци су се сложили да сваке године славе те дане и чине оно што им је написао Мардохеј. 24 Јер је Аман,+ син Амедате Агагеја,+ непријатељ свих Јудејаца, сковао заверу против Јудејаца да их истреби,+ и наредио је да се баци пур,+ то јест жреб, да би створио пометњу међу њима и истребио их. 25 Али кад је Јестира дошла пред краља, он је издао писану заповест:+ „Нека зла завера коју је сковао против Јудејаца+ падне на његову главу.“ Тако су њега и његове синове обесили на стуб.+ 26 Зато се ти дани зову Пурим, од речи пур*.+ Због свега онога што је стајало у том писму и што су у вези с тим видели и доживели, 27 Јудејци су се обавезали да ће они, њихови потомци и сви који им се придруже+ славити та два дана сваке године у за то одређено време, без изузетка, и извршавати све што је за њих било написано. 28 Те дане не смеју да забораве и треба да их славе из нараштаја у нараштај, у свакој породици, у свакој покрајини и у сваком граду. Јудејци не смеју престати да славе дане Пурима нити се спомен на њих сме изгубити међу њиховим потомцима.

29 Затим су се краљица Јестира, Авихаилова ћерка, и Јудејац Мардохеј позвали на сва своја овлашћења и писмено потврдили друго писмо о Пуриму. 30 Он је послао писма свим Јудејцима у 127 покрајина+ Асвировог краљевства,+ с поруком мира и истине. 31 Тим писмима се потврђивало да у одређено време треба да држе дане Пурима – према заповести Јудејца Мардохеја и краљице Јестире+ и у складу са оним на шта су Јудејци обавезали себе и своје потомке+ – и да притом треба да посте+ и моле се Богу за помоћ.+ 32 На Јестирину заповест, ови прописи о Пуриму+ били су потврђени и то је било записано у књигу.

10 Краљ Асвир је наметнуо присилан рад људима широм свог краљевства – и на копну и на морским острвима.

2 Сва његова силна и моћна дела, као и детаљан извештај о томе како је краљ узвисио Мардохеја+ на висок положај+ – све то је записано у летописима+ краљева Медије и Персије.+ 3 Јудејац Мардохеј био је први до краља Асвира и веома уважен међу Јудејцима. Стекао је поштовање мноштва своје браће, јер је радио за добро својих сународника и залагао се за добробит* свих њихових потомака.

Сматра се да је то био Ксеркс I, син Дарија Великог (Дарија Хистаспа).

Или: „Хуса“.

Или: „палати“.

Или: „Суза“.

Веома тврд камен који је често тамне љубичастоцрвене боје и садржи кристале глиненца.

Или: „посудама“.

Или: „присиљавати нити му бранити да пије“.

Или: „поступке у тим случајевима“. Дословно: „времена“.

Или: „палату“.

Или: „Суза“.

Или: „у харем“.

Или: „обезбеди масажа“.

У 2Кр 24:8 „Јоахин“.

„Адаса“ значи „мирта“.

Или: „верну љубав“.

Или: „масажу“.

Или: „иноча“.

Видети Додатак Б15.

Или: „верну љубав“.

Могуће је да је овде реч о снижењу пореза, ослобађању од војне службе, пуштању из затвора или некој сличној олакшици.

Дословно: „дигну руку на“.

Или: „његов престо поставио изнад свих других кнезова“.

Или: „да дигне руку само на Мардохеја“.

Видети Додатак Б15.

Видети Додатак Б15.

Талант је тежио 34,2 килограма. Видети Додатак Б14.

Или можда: „Ја ћу дати 10 000 таланата у краљеву ризницу за оне који буду извршили то дело“.

Вероватно је реч о сребру које би било опљачкано од Јудејаца.

Видети Речник појмова.

Или: „палати“.

Или: „Суза“.

Или: „Сузи“.

Око 22 метра. Видети Додатак Б14.

Дословно: „дигну руку на“.

Или: „помислио у свом срцу“.

Дословно: „мудраци“.

Око 22 метра. Видети Додатак Б14.

Или: „сву имовину“.

Дословно: „јер је дигао руку на Јудејце“.

Видети Додатак Б15.

Видети Речник појмова.

Видети Додатак Б15.

Или: „палати“.

Или: „Суза“.

Видети Додатак Б15.

Видети Речник појмова.

Или: „палати“.

Или: „Суза“.

„Пур“ значи „жреб“. „Пурим“ (множина) с временом је постао назив јеврејског празника који се слави у дванаестом месецу њиховог верског календара. Видети Додатак Б15.

Или: „и говорио оно што је доприносило миру“.

    Публикације на српском (1979-2025)
    Одјава
    Пријава
    • српски (ћирилица)
    • Подели
    • Подешавања
    • Copyright © 2025 Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania
    • Правила коришћења
    • Правила приватности
    • Подешавање приватности
    • JW.ORG
    • Пријава
    Подели