Реч родитеља (2)
Док деца одрастају, како им можете помоћи да увиде колико је послушност важна? Како их можете оспособити за живот како би једног дана могли да самостално функционишу? Запазите шта су неки родитељи широм света рекли.
МЕЂУЉУДСКИ ОДНОСИ; КУЋНИ ПОСЛОВИ
„Када једемо заједно и причамо о томе какав нам је био дан, наша деца уче да слушају. Када виде како их мама и тата пажљиво слушају, они граде своје самопоштовање и поштовање једно према другом“ (Ричард, Велика Британија).
„Јако је лепо видети како се наша деца међусобно опходе с поштовањем и како умеју да сама, без нашег мешања, решавају своје размирице. Такође имају довољно самопоуздања да разговарају са одраслима“ (Џон, Јужноафричка Република).
„Нисам савршена и понекад ненамерно увредим своју децу. Када се то деси, веома ми је важно да им се извиним“ (Џанел, Аустралија).
„Моја супруга и ја учимо децу да обављају кућне послове. То што их подстичемо да раде нешто што ће користити и осталим члановима породице, доприноси томе да наша породица добро и складно функционише, а то њима пружа осећај задовољства“ (Клајв, Аустралија).
„Није лако, али је веома важно поучити децу да разумеју једно друго, да се међусобно поштују и опраштају једно другом“ (Јуко, Јапан).
ХИГИЈЕНА; ЗДРАВЉЕ
„Када су наша деца била мала, на забаван начин смо их учили да се купају тако што смо користили сапуне у облику неких фигурица, шампоне с ликовима из цртаћа и сунђере у облику животиња“ (Едгар, Мексико).
„Када смо живели на местима где није било текуће воде, увек бих се побринула да имамо сапун и веће посуде с водом тако да можемо прати руке пре него што уђемо у кућу“ (Индуренс, Нигерија).
„Дајемо деци хранљиве оброке сваки дан и објашњавамо им зашто је важно да се здраво хране. Моја деца воле да знају од чега се праве нека јела, тако да им дам да ми понекад помажу док кувам. Док то чинимо, имамо прилику да разговарамо“ (Сандра, Велика Британија).
„Вежбање је важно, и као родитељи трудимо се да у томе пружамо добар пример. Наша деца уживају док заједно трчимо, идемо на пливање, играмо тенис или кошарку, или док сви возимо бицикл. Она уче да је вежбање не само важно већ и забавно“ (Керен, Аустралија).
„Деци је најпотребније да проводе време са својим родитељима. Ништа то не може заменити — ни новац, ни поклони, ни путовања. Ја радим само преподне док су деца још у школи, тако да поподне могу да проводим с њима“ (Ромина, Италија).
ДИСЦИПЛИНА
„Установили смо да не постоји нешто што би се могло назвати најбољом методом дисциплиновања — све зависи од околности. Понекад је то отворен и директан разговор, а понекад је детету потребно за казну нешто забранити“ (Огбити, Нигерија).
„Понекад кажемо деци да понове оно што смо им рекли да ураде, да бисмо видели да ли су разумела. А онда ако буду непослушна, спроведемо у дело оно што смо рекли да ће бити ако не послушају. Ако желимо да деца буду послушна, и ми морамо урадити свој део тако што ћемо их суочити с последицама њихове непослушности“ (Клајв, Аустралија).
„Схватила сам да је веома важно да кад исправљам своју децу чучнем да би ме она могла гледати у очи. Тако задобијам њихову пуну пажњу. Такође, она могу видети и мој израз лица, што говори исто колико и речи“ (Џенифер, Аустралија).
„Трудимо се да својој деци не говоримо: ’Никад ме не слушаш‘, чак и кад изгледа да је стварно тако. Такође их не грдимо једно пред другим. Или им шапнемо или их одвојимо на страну тако да насамо можемо разговарати с њима“ (Руди, Мозамбик).
„Деца су веома поводљива и воле да опонашају друге. Због тога морамо да се боримо против лоших утицаја школских другова, медија и друштва и да им помогнемо да изграде моралне вредности које се темеље на библијским начелима. Ако у њих уградите праве моралне вредности, она ће се лако одупрети сваком лошем утицају“ (Грегоар, Демократска Република Конго).
„Дисциплина мора бити чврста, фер и доследна. Деца морају разумети које су последице непослушности и да ћете урадити оно што сте рекли“ (Овен, Енглеска).
[Истакнути текст на 14. страни]
„Не раздражујте своју децу, да не постану малодушна“ (Колошанима 3:21)
[Оквир/Слика на 15. страни]
ПРОФИЛ ЈЕДНЕ ПОРОДИЦЕ
Није немогуће бити успешан самохрани родитељ
Интервју с Лусиндом Форстер
Шта ти најтеже пада као самохраној мајци?
Није лако бити родитељ. Као самохраној мајци, посебно ми је тешко да све постигнем, а да се не префорсирам. Изазов је наћи времена да усадите у дете праве вредности и начела, а да имате и времена да се заједно опустите и смејете. Често морам да жртвујем своје време за одмор да бих обавила кућне послове.
Како задржаваш добру комуникацију са својим ћеркама?
Након развода, деца су несигурна и бесна. Када искрсну проблеми, неопходни су визуелни контакт и смирен тон гласа. Сачекам док се сви не смиримо и онда кажем шта ме брине, али без преувеличавања проблема. Питам их шта оне мисле, пажљиво их саслушам и покажем да су ми важна њихова осећања. Занимам се за то како им иде у школи и похваљујем их за оно што чине. Увек једемо заједно у мирној и опуштеној атмосфери. Стално им говорим колико их волим.
Како их дисциплинујеш?
Деци је потребно поставити јасне границе и бити доследан. Настојим да будем приступачна, али чврста. Трудим се да допрем до њих и објасним зашто је неко њихово понашање погрешно. Такође им постављам многа питања да бих, пре него што их дисциплинујем, видела шта им је у срцу. То ми помаже да видим зашто су се тако понашале. Ако нисам била у праву, можда тако што сам погрешно разумела неку ситуацију, ја се извиним.
Како учиш своју децу да поштују друге?
Подсећам их на оно што је Исус говорио, а то је да се према другима опходе онако како би оне желеле да се други опходе према њима (Лука 6:31). Подстичем их да, колико год је то могуће, саме решавају проблеме које имају међу собом и учим их колико је важно да реагују благо и љубазно када су узнемирене.
Како се рекреирате?
Не можемо себи увек приуштити да идемо на годишњи одмор и зато тражимо активности за које не треба много новца. Идемо на пикнике или у ботаничку башту да разгледамо биљке. Имамо и своју малу баштицу у којој уживамо да беремо плодове од којих правимо оброке. Важно је одвојити време за рекреацију, чак и ако је то само одлазак у неки оближњи парк.
Које радости доживљавате?
То што живимо саме је тешко, али смо се зближиле и научиле да ценимо добре ствари које имамо. Уживам док гледам како се развија личност мојих ћерки. Оне су у узрасту када желе да проводе време са мном и мени је њихово друштво драгоцено. Оне запажају моје расположење и понекад само дођу и загрле ме да би ме развеселиле. Њихови изрази љубави су за мене велики извор радости. А изнад свега, осећамо љубав нашег брижног Створитеља који нам је помогао у многим тешким ситуацијама. Библија ми помаже да се и даље трудим да будем добар родитељ (Исаија 41:13).
[Слика]
Лусинда са својим ћеркама, Бри и Шеј