Божја намера достиже врхунац

Божја намера при стварању Земље била је да она буде настањена срећним људима који живе под праведним условима. Да би и надаље живело, човечанство је морало поштовати и држати Божје законе, али први људски пар није био послушан и постао је грешан, осуђен на смрт. Тиме је на читаво њихово потомство прешао грех и смрт (1. Мојсијева 1:27, 28; 2:16, 17; 3:1-19; Римљанима 5:12).

Бог, чије је име Јехова, одлучио је да са земље отклони последице непослушности и греха. У одређено време је погледао на Земљу и између свих људи приметио једног верног човека, Аврама, чије је име касније променио у Авра̄м. Бог је обећао Авраму да ће његово потомство постати велики народ и да ће кроз тај народ Бог произвести семе којим ће се благосиљати све породице на земљи (1. Мојсијева 12:1-3; 18:18, 19; 22:18; Псалам 83:18, Јеврејима 11:8-16).

Пред крај 16. века пре н. е. потомство Аврамовог унука Јакова, или Израела, развило се у 12 племена која су живела у ропству у Египту. Јехова је те Израелце ослободио из Египта и оформио их у нацију. Преко Мојсија на гори Синају дао им је Закон као њихов национални устав. Јехова је био њихов Краљ, Судија и Законодавац. Нација Израел постала је Божји изабрани народ, његови сведоци, организовани да спроводе његову намеру. Требало је да кроз њих дође Месија, који ће успоставити вечно Краљевство за благодат људи из свих нација (2. Мојсијева 19:5, 6; 1. Дневника 17:7-14; 1. Царевима 4:20, 25; Исаија 33:22; 43:10-12; Римљанима 9:4, 5).

Након 15 векова, или пре око 2 000 година, Бог је послао свог јединорођеног сина са неба на Земљу, где га је родила млада јеврејска девица Марија. Дато му је име Исус и требало је да он наследи Краљевство које је Бог обећао његовом праоцу Давиду. У старости од 30 година, Исуса је крстио Јован Крститељ и он је почео да објављује Божје Краљевство. Лечио је болесне и тиме показао како ће то долазеће Краљевство благословити човечанство. Кроз разне илустрације објаснио је шта ће се захтевати од свих који желе да живе вечно. Затим су Исуса убили прибивши га на стуб, а његов савршен људски живот постао је откуп за човечанство (Матеј 1:18-24; 3:13-16; 4:17-23; 6:9, 10; 13. погл.; 20:28; Лука 1:26-37; 2:14; 4:43, 44; 8:1; Јован 3:16; Дела апостолска 10:37-39).

Исус је објаснио да месијанско Краљевство треба да буде успостављено у далекој будућности, на завршетку система ствари. У то ће време он бити невидљиво присутан на небу као владајући Краљ и своју присутност ће обзнанити тако што ће своју пажњу усмерити на Земљу. Светски догађаји показују да ми живимо у том времену од 1914. Као што је Исус прорекао, добра вест о Краљевству се проповеда по читавој Земљи за сведочанство свим народима. Као последица тога сакупљају се људи из свих народа и постављају на страну Божјег Краљевства. Они ће преживети крај садашњег система ствари и постићи вечан живот на Земљи под Месијанским Краљевством (Матеј погл. 24. и 25; Откривење 7:9-17).

Данас многе цркве тврде да врше Божју вољу. Али, како можете да препознате праву, истинску хришћанску скупштину? Тако да испитате шта Библија говори о првој хришћанској скупштини из првог века и да затим видите ко данас следи тај исти образац.

• Какву су улогу Авра̄м и Израел одиграли у остварењу Божје намере?

• Шта је Исус постигао својом службом и својом смрћу?

• Који догађаји су проречени као карактеристика нашег времена?