Значење молитве

”Главна реч за молитву на хебрејском језику долази од корена ”судити“, а уобичајени повратни облик значи дословно ’просудити сам себе‘.“ Тако изјављује The Authorised Daily Prayer Book. То укључује значење да је једна намера молитве да треба помоћи особи да увиди да ли је дорасла Божјим праведним мерилима и захтевима.

Из тог разлога нам се кроз целу Библију говори да, уколико неко не чини Божју вољу, његове молитве неће бити повољно саслушане. ”Јехова је далеко од злих, али молитву праведног чује“ (Пословице 15:29, NW; 1. Јованова 5:14).

Самоиспитивање пред Јеховом Богом сигурно треба да учини онога који се моли понизним и скрушеним. Тиме Исусово поређење о хвалисавом фарисеју и скрушеном царинику који су дошли у храм да се моле добија још више на снази (Лука 18:9-14).

Дакле, било да је молитва Јехови захвала, хвала или молба, молитва је увек прилика за самоиспитивање. На тај начин молитва нас приближава Јехови и јача наш однос с њим.