Потребан нам је неко ко ће нас саслушати
СВИ ми људи покушавамо да у животу пронађемо радост и задовољство. Ипак, када се појаве лични проблеми, колико је само корисно и утешно имати некога коме можемо изнети своје проблеме!
Др Џорџ С. Стивенсон (George S. Stevenson) каже: „Претресање проблема вам помаже да смањите напетост, да своју бригу сагледате у јаснијем светлу и, често, да видите шта у вези тога можете предузети.“ Др Роуз Хилфердинг (Rose Hilferding) је запазила: „Сви ми своје проблеме треба да поделимо с неким. Треба да поделимо бригу. Потребно нам је осећање да у овом свету постоји неко ко је вољан да нас саслуша и ко нас може разумети.“
Наравно, ниједан човек не може ову потребу у потпуности испунити. Због ограничености времена и других чинилаца, наше особе од поверења можда неће бити ту када нам највише требају или се можда устручавамо да о неким стварима разговарамо чак и с нашим најближим пријатељима.
Међутим, прави хришћани нису никад потпуно без некога ко би их саслушао, јер је пут молитве увек доступан. Библија нас увек изнова охрабрује да се молимо Богу, нашем Створитељу, чије је име Јехова. Поучени смо да се молимо искрено, у име Исусово и у складу с Божјом вољом. Ваљани предмет молитве су чак и личне ствари. „У свим стварима казујте потребе своје Богу“, речено нам је у Филипљанима 4:6. Какав изванредан поклон! Суверени Владар нашег свемира увек је спреман да срдачно дочека и прихвати молитве својих понизних слугу, кад год желе да му се приближе (Псалам 83:19, [18, ДК]; Матеј 6:9-15; Јован 14:13, 14; 1. Јованова 5:14).
Ипак, слуша ли Бог заиста? Неки би могли да се питају да ли је делотворност молитве ограничена људском способношћу: Особа се моли сређујући своје мисли које затим изражава речима. Пошто је тако дефинисала свој проблем, трага за одговарајућим решењем и будно пази на све што би јој у томе могло помоћи. Када се њен проблем реши, заслугу за то може приписати Богу, али у ствари су њен властити разум и труд дали жељени резултат.
Многи данас сматрају да у молитви и нема ничег више од тога. Мислиш ли и ти тако? Да ли је моћ молитве тиме ограничена? Нечији умни и телесни напори које предузима у складу са својим молитвама јамачно имају значајну улогу у примању одговора. Али, шта је с Божјом улогом у томе? Слуша ли Бог кад му се молиш? Сматра ли твоје молитве важним, придаје ли пажњу њиховом садржају и да ли одговара на њих?
Одговори на ова питања су веома важни. Ако Бог не придаје пажњу нашим молитвама, онда молитва, осим психолошке, нема никакве друге вредности. С друге стране, ако Бог прима и са занимањем слуша сваку нашу молитву, како би само требало да будемо захвални за ту могућност! То би нас требало подстакнути да је користимо сваки дан.
Зато те позивамо да наставиш са читањем, јер ће се у следећем чланку разматрати та питања.