Призори из Обећане земље
Гераса — где су се срели Јеврејин и Грк
АПОСТОЛ Павле је писао да код Аврахамовог правог семена ’нема Јевреја ни Грка‘ (Галатима 3:26-29, Даничић-Караџић). Да, национално порекло или култура нису играли улогу кад се радило о Божјем прихватању.
Можда се чини да те речи одговарају за хришћане који су били расејани по римској провинцији, као што је Галатија, где је живело мешовито становништво Јевреја, Грка, Римљана и домаћих становника. Али, шта је с деловима самог Израела, као што је Галаад?
То подручје се налази источно од Јордана, између Сланог (Мртвог) мора и Галилејског мора. Отприлике у средини те плодне висоравни спушта се река Јабок у Јордан. Горње фотографије показују неке од импресивних рушевина града Герасе, који се данас зове Јераш, а који се налазио у близини горњег Јабока.
Древни северо-јужни трговачки пут који се звао „краљев пут“ водио је кроз Галаад. Након што су Јаков и његова породица напустили Харан, путовали су очигледно овим путем до Јабока. Он се рвао с анђелом и сусрео Есава у близини места где је касније саграђена Гераса (Постање 31:17-25, 45-47; 32:22-30; 33:1-17). Касније су Израелци кренули са југа краљевим путем кад су путовали према Обећаној земљи. Два и по племена настанила су се северно и јужно од Јабока поред тог трговачког пута (Бројеви 20:17; Деутероном 2:26, 27).
Да ли су се у то подручје населили Грци, и ако јесу, како? Да, учинили су то, кад је Александар Велики освојио то подручје. Према традицији, основао је Герасу за ветеране своје војске. Постепено се учврстио грчки утицај. Десет колонијалних градова источно од Јордана и Галилејског мора сачињавали су конфедерацију познату као Декапол. Можда си то име приметио у Библији, која извештава да је за Исусом кренуло „велико мноштво народа из Галилеје, из Декаполе, из Јерусалима, из Јудеје, и испреко Јордана“. Гераса је била један од градова Декапола (Матеј 4:25).
’Део Александровог плана био је да смести грчко становништво у све делове своје империје. Посебно је доња Сирија [укључујући Декапол], као једно од стратешких средишта, прихватила бројно хеленско становништво. Данас не може ниједно подручје источног света показати толике и тако изванредне грчке рушевине као подручје источно од Јордана. Ти грчки градови пружили су, површински, слику потпуног уређења грчких институција и обичаја — величанствени храмови грчких богова и богиња, вежбалишта, јавна купатила, годишње свечаности игара и у многим случајевима филозофске школе и академије‘ (Hellenism, од Normana Bentwicha).
Ако посетиш рушевине Герасе, наићи ћеш на богату потврду тога. Близу јужног улаза налази се кружни форум, или јавни трг, који се може видети на фотографији. Вероватно ћеш бити задивљен купатилима, храмовима, позориштима и јавним зградама, од којих су многе повезане поплочаним улицама које су оивичене стубовима. Изван града можеш поред древног пута који је повезивао Герасу с другим градовима Декапола и с лукама Средоземног мора видети миљоказе или ознаке.
Хеленистичка атмосфера одржала се чак и након што је Рим преузео власт над Герасом 63. пре н. е. Можеш замислити како је та атмосфера могла утицати на Јевреје који су живели у Гераси и околини. Књига Hellenism запажа: „Полако али сигурно почели су Јевреји усвајати религиозне идеје људи око себе и гледати на Писма под утицајем таквих идеја.“
Иако Исус можда није проповедао у том граду, ушао је у подручје Герасе које је можда досезало до Галилејског мора. Истерао је демоне из једног човека у том подручју, допустивши им да уђу у свиње (Марко 5:1-17). Вероватно су његови први ученици проповедали Јеврејима у градовима Декапола, и након 36. н. е. могли су добру вест преносити и Грцима у Гераси. Без обзира да ли је особа која је прихватила хришћанство била строги припадник јеврејске вере, хеленизовани Јевреј или Грк, могла је бити прихваћена од правог Бога као део духовног Аврахамовог семена.
[Мапа на 24. страни]
(За комплетан текст, види публикацију)
Дион
Гадара
Скитопол (Бет-Шан)
Пела
Гераса (Џараш)
Јабок
Филаделфија (Раба)
Јерусалим
Галилејско море
Јордан
Слано море
Краљев пут
[Извор]
Горња фотографија налази се у великом формату на Календару Јеховиних сведока 1992.
[Слика на 24. страни]
На темељу карте copyrighted by Pictorial Archive (Near Eastern History) Est. and Survey of Israel.
[Извор]
Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.
[Извор слике на 25. страни]
Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.