Објавитељи Краљевства извештавају
Он је следио своју савест школовану на Библији
ИЗРАЕЛСКИ краљ Давид је молио за Јеховину помоћ када је рекао: „Јер ја ходим у чистоти својој. Избави ме и смилуј се на ме!“ (Псалам 26:11). Бог је показао наклоност према њему због чувања његове чистоте. Јехова је такође благословио и Исуса зато што је вршио вољу свог небеског Оца, и Он је благословио једног младића у Колумбији који је следио своју савест школовану на Библији и одлучио да врши Божју вољу. Тај младић прича:
„Кад сам почео да проучавам Библију с Јеховиним сведоцима, био сам ученик у једној католичкој школи. Међутим, савест ме је узнемиравала кад сам посећивао мису, тако да сам отишао код директора школе (који је био свештеник), код саветника, и надгледника моје групе и затражио да будем ослобођен посећивања мисе. Иако сам био ослобођен, неки су покушали да ме присиле да присуствујем. Тај притисак се повећао баш после мог крштења као Јеховиног сведока. Мој тата ми је претио да би ме истерао из куће кад бих био избачен из школе. Он је за мене имао на уму универзитетско образовање и професионалну каријеру.
„Директор је више пута опомињао сваког ко би пропустио да поштује католичке обавезе. Кад је дошло време за прву мису те године, ја сам се сакрио док се није завршила. Затим сам учитељу (свештенику) дао примерак брошуре Школа и Јеховини сведоци и рекао му да као Јеховин сведок не могу да присуствујем миси. Он је рекао: ’Боље би ти било да почнеш да тражиш другу школу.‘ Знао сам да би избацивање из школе значило избацивање из куће од стране мог оца. Па ипак, молио сам се Јехови и наставио да својим школским друговима дајем потпуно сведочанство.
„Дошло је време распуста. Затим, када сам се вратио у школу с распуста, било је опет време за мису. Ректор и други свештеници били су испред капеле, спремни да чују исповеди. Био сам скоро савладан страхом. Ушао сам и сео, али ме је савест узнемиравала. Кад је започело певање, помислио сам, ’Шта ја радим овде? Јехова је мој Бог. Не могу да будем кукавица и да га издам. Не могу да га разочарам. Он ме неће напустити.‘ Молио сам се за храброст. Затим, отишао сам из капеле и стао у ред за исповед. Кад сам дошао до директора, рекао сам му: ’Учитељу, ја не долазим да се исповедим.‘ Он је рекао: ’Тако сам и мислио.‘ Рекао сам му да сам спреман да сносим последице али да ми савест не дозвољава да учествујем у миси. Нисам могао да идем против ствари које сам научио из Библије.
„Погледао ме је, насмешио се и рекао: ’Дивим ти се. Сви сте ви Сведоци вредни дивљења. За вас, Бог долази на прво место, и ви сте спремни да слушате његове законе ма шта се десило. Само тако наставите. Ви сте врло добри. Волео бих да су сви католици као ви, да испољавају такву ревност, такву љубав према Богу. Од сада си ослобођен од учествовања у нашим религиозним службама.‘ Како сам био радостан! Јехова је благословио моју одлучност да слушам своју на Библији школовану савест.
„Следећег дана директор је рекао ученицима: ’Друге религије су испред нас. Зашто ми нисмо као они, ревни, с дубоком љубављу према Богу и жељом да му служимо изнад свега другог? То је нешто што мора да буде у нашим срцима.‘
„Коначно се ректор преселио у Рим, а нови ректор је само игнорисао моје неучествовање. Мој отац се одселио из куће, дајући ми слободу да постигнем свој циљ пуновремене службе после градуације.“
Јехова је благословио ову младу особу која је следила своју савест школовану на Библији. Он ће слично благословити све оне који настоје да врше његову вољу (Пословице 3:5, 6).