Ослобођење за невине жртве

ТО ЈЕ један од најодвратнијих злочина које је човек икада починио — ритуално жртвовање деце. Неки не верују да се такав гнусан обичај могао догађати. Али овај заштитни знак феничанског обожавања потврђен је бројним археолошким открићима.

Деца из племићких породица била су жртвована у ватри таквим боговима као што су Танит и Баал-Хамон. У Картагини су младе жртве биле спаљиване као принос бронзаној статуи Крона. Диодор Сицилијански, историчар из првог века н. е., каже да се рођацима деце није дозвољавало да плачу. Можда се веровало да би сузе бола умањиле вредност жртве.

Једно време сличан ритуал практикован је у близини Јерусалима у древном Тофету. Обожаваоци би тамо играли и ударали у даире да би заглушили плач деце која су бацана у Молохов трбух-пећ (Јеремија 7:31).

Јехова осећа велики гнев према онима који бездушно затискују своје уши на бол других. (Упореди с Пословицама 21:13.) Као Бог који показује самилост према деци, Јехова ће такве невине жртве сигурно укључити у „ускрсење праведника и неправедника“ (Дела апостолска 24:15; Излазак 22:22-24).