’Као што се гвожђе гвожђем оштри‘

ПРИ крају трећег века н. е., један реван младић по имену Антоније, описан као „коптски хришћанин“, повукао се из света и провео 20 година изолован у пустињи. Зашто? Сматрао је да је то најбољи начин да служи Богу. Он је био први утицајни пустињак хришћанског света.

Данас хришћански свет има мало пустињака. Али, све више и више људи тражи изолацију на један други начин. Они одбијају да разговарају с другима о религији, сматрајући да такви разговори доводе до неспоразума и сукоба. Њихово обожавање се састоји углавном од тога да не наносе зло свом ближњем.

Истина, не чинити зло свом ближњем је део праве религије, али потребно је више. Једна древна пословица каже: „Гвожђе се гвожђем оштри, тако човјек оштри лице пријатеља својега“ (Пословице 27:17, ДК). Чињеница је да Библија охрабрује хришћане да се састају, а не да се потпуно изолују од света или других хришћана (Јован 17:14, 15). Она каже: „Пазимо један на другога, да се такмичимо у љубави и у добрим делима; не остављајмо саборе своје“ (Јеврејима 10:24, 25). Јеховини сведоци следе тај савет. Они се сакупљају неколико пута седмично да би ’оштрили лице један другога‘, изграђујући веру суверника. Они увиђају да искрено разматрање Библије не доводи до сукоба. Уместо тога, то доводи до склада и мира. То је један битан део правог обожавања.