„Не сањам, зар не?“
Следећи извештај о једном епохалном Обласном конгресу Јеховиних сведока „Радосни хвалиоци“ одржаном током лета 1995. долази из Малавија
„ДУЖ главног пута, на пола пута према западној обали језера Малави, први пут за 29 година постављен је један знак. Он гласи: ’Обласни конгрес Јеховиних сведока‘.
„Огроман камион паркиран је поред знака и из његове приколице излази више од 200 делегата из града Мзузуа. Донели су хрпе одеће, ћебади, лонаца, кофа, хране, огрева и Библија, да би се придружили својој браћи и сестрама из других места, којих има око 3 000.
„Док дочекујемо браћу што излазе из камиона, Џорџ Чикако, који има 63 године, стиже гурајући свој бицикл кроз песак, након што га је два дана возио из Нкотакоте. Током година брат Чикако је одслужио четири затворске казне због одбијања да компромитује библијска начела. Његов рођак је умро од батина које је добио док је био затворен. ’Не сањам, зар не?‘ пита брат Чикако. ’Овај конгрес се одржава усред бела дана, и ови људи гласно певају песме Краљевства! Све ово време морали смо да се састајемо у тами, да шапућемо песме и да трљамо руке у знак аплауза. Сада се јавно састајемо, и људи су изненађени што виде да нас има тако много кад су мислили да нас је само неколицина!‘
„Конгресна локација је ограђена травом и овлаш покривена трском да би се обезбедио хлад. Да би се сместили делегати изграђене су мале колибе од траве и спаваонице под ведрим небом. Вечерњи ваздух је испуњен звуком дивних мелодичних гласова који више нису неми због страха од прогонства.
„Колико је само одговарајуће што конгрес има тему ’Радосни хвалиоци‘!“
[Извор]
Mountain High Maps® Copyright© 1995 Digital Wisdom, Inc.