Легенда о потопу подупире библијски извештај

ГЛОБАЛНИ Потоп Нојевих дана јесте историјска чињеница. Верзије тог извештаја налазе се у усменој историји многих различитих цивилизација широм света. У афричкој земљи Чаду, племе Мусаји овако објашњава Потоп:

’Некада давно, у једном далеком месту, живела је једна породица. Једнога дана, мајка те породице желела је да припреми диван оброк за своје вољене. Стога је узела аван с тучком да би истуцала зрневље у брашно. У то време небо је било много ближе него што је сада. У ствари, кад би подигао руку могао би га додирнути. Свом својом снагом је туцала зрневље, и просо које је туцала брзо се претварало у брашно. Али док је туцала, жена је непажљиво подигла тучак превисоко и пробушила рупу у небу! Истог трена велика количина воде почела је да пада на земљу. То није била обична киша. Падала је седам дана и седам ноћи све док цела земља није била прекривена водом. Док је киша падала, небо је почело да се диже све док није стало тамо где је сада — недохватљиво високо. Каква катастрофа за човечанство! Отада смо изгубили предност да својим рукама додирујемо небо.‘

Интересантно је да се древни извештаји који говоре о једном глобалном потопу могу наћи широм света. Урођеничке цивилизације Америка као и аустралијских Абориџина, све имају приче о томе. Детаљи се можда разликују, али већина извештаја садржи мисао да је земља била прекривена водом и да је само неколико људи преживело у бродићу који је направио човек. Распрострањеност ове теме доприноси чињеници да се светски Потоп заиста догодио, као што је извештено у Библији (Постање 7:11-20).