Кога треба кривити за рат?

ДА ЛИ Бога треба кривити за ратове које је водило човечанство? „Не, Бог не жели рат.“ Тако је Мартин Нимелер, добро познати немачки протестантски свештеник, одговорио на ово питање кратко након завршетка Другог светског рата. Његова објашњења била су објављена године 1946. у књизи названој Ach Gott vom Himmel sieh darein—Sechs Predigten (О Боже, погледај с неба — шест проповеди). Та књига износи:

„Ко год жели да криви Бога за [ратове] не познаје, или не жели да упозна, Божју Реч. Наравно, друго је питање да ли ми хришћани носимо или не носимо знатну меру кривице за непрекидне ратове. И ми не можемо тако лако избећи ово питање... Такође се с тачношћу можемо сетити да су се хришћанске цркве, током векова, увек изнова посвећивале благосиљању ратова, трупа и оружја и да су се на веома нехришћански начин молиле за уништење својих непријатеља у рату. Све то је наша кривица и кривица наших очева, али нипошто не треба кривити Бога. И ми данашњи хришћани стојимо посрамљени пред једном такозваном сектом као што су Ревни истраживачи Библије [Јеховини сведоци], од којих су стотине и хиљаде отишли у концентрационе логоре и [чак] умрли зато што су одбијали војну службу и зато што су одбијали да пуцају на људе.“

Данас, неких 50 година након Другог светског рата, Нимелерове речи пружају тему за размишљање људима који воле мир. Не, Бога не треба кривити за крвопролиће нација! Уистину, преко својих правих обожавалаца, који се не мешају у сукобе света, Бог објављује предстојећи крај свих ратова (Псалам 46:10; Јован 17:16).

[Извор слике на 32. страни]

USAF photo