Зашто су ова времена толико зла?
КАД седнеш да прочиташ новине, погледаш вести на ТВ-у или саслушаш вести које се емитују преко радија, очекујеш неке лоше вести, зар не? Вероватно ниси изненађен кад сазнаш да неки текући рат још увек бесни, да насилни злочини и даље узимају маха, или да глад још увек исцрпљује снагу неке земље у развоју.
Ако живиш мало даље од ових збивања, вероватно ниси стално претерано узнемирен таквим извештајима. На крају крајева, ко може дозволити себи да саосећа са свим тим масама које пате? Па ипак, веома је тешко да останемо хладни кад се лицем у лице суочавамо с начином на који патња погађа појединце. Другим речима, премда је једно читати о рату и размишљати о статистичким подацима у вези с људским жртвама, сасвим је друго читати о малом Аднану, деветогодишњем Босанчићу чија је мајка погинула када је једна бомба уништила њихов дом. Само месец дана касније Аднановог оца смртно је погодио снајпер док су заједно ишли улицом. Његова сестра је на смрт искрварила пред његовим очима само неколико седмица касније, као жртва артиљеријске гранате која је пала у школско двориште. Доктори који су лечили Аднана због трауме установили су да је дечак неосетљив, лишен свих осећања — чак и радозналости. Страхови и сећања уништавали су га кад је био будан; ноћне море су му отимале спокојан сан. Аднан није статистика. Он је једно дете које пати; напросто морамо саосећати с њим.
Тако је и с другим недаћама света. Једно је читати о глади; сасвим је друго видети слику једне петогодишње девојчице с надувеним трбухом и мршавим удовима која је једва жива жртва скапавања од глади. Једно је читати статистичке податке о криминалу; сасвим друго чути о једној старијој удовици која је била брутално пребијена, опљачкана и силована. Једно је читати о пропадању породице; сасвим је друго сазнати да је једна мајка намерно морила глађу и злобно злостављала своје властито дете.
Болно је читати о таквим стварима. Али колико је горе кад једна од ових глобалних несрећа погађа директно нас! Кад лично доживљаваш зло, већа слика коју представљају светске вести може постати поражавајућа. Ужасно је суочити се с чињеницом да патња због криминала, рата, глади и болести расте у размерама без преседана у људској историји. Последице суочавања с реалностима овог 20. века заиста могу бити врло дубоке — сметеност, страх и депресија јесу уобичајени.
Људи многих религија траже одговоре на узнемиравајућа питања као што су: зашто су прилике толико лоше? куда то срља човечанство?
Нажалост, данашње религије ретко нуде задовољавајуће одговоре. Када си угледао питање на насловној страни овог часописа, можда си скептично реаговао — што је сасвим разумљива реакција. Фундаменталистичке религије често покушавају да форсирају из Библије нешто што она једноставно не садржи — тачан дан и час краја овог света. (Види Матеј 24:36.) Издавачи овог часописа радије дозвољавају Библији да сама себе објасни. Можда ћеш бити изненађен кад сазнаш да је библијско разматрање последњих дана чињенично и разумно. А Библија чини и више од самог објашњавања зашто су прилике толико лоше. Она такође пружа наду за будућност, наду која је заиста утешна. Позивамо те да размотриш следеће чланке да би видео зашто је то тако.
[Извор слике на 3. страни]
Jobard/Sipa Press