Они су чврсто стајали усред нацистичког прогона

НЕУСТРАШИВИ интегритет Јеховиних сведока у нацистичкој Немачкој, издиже се као оштра супротност становишту које су заузимале цркве хришћанског света. Ово је забележио професор историје Џон Вајс у својој књизи Ideology of Death. Он пише:

„Године 1934, Евангелистичка црква је инсистирала на томе да Лутеранци морају ’срдачно дочекати‘ нацисте, и захвалити ’Господу Исусу‘ што је Немцима подарио једног ’побожног и поузданог вођу’... Један протестантски бискуп написао је свом клеру: ’[Хитлер] нам је од Бога послат.‘“ Вајс наставља: „Немачка Методистичка црква... сложила се с бискупом Дибејлијусом да је Хитлер спасао Немачку од претеће бољшевичке револуције доносећи мир и стабилност... Мормонска црква је своје вернике опомињала да је опирање Хитлеру прекршај мормонског закона.“ Затим он додаје: „Католицима је било речено да је то света дужност да се покоре новој држави, једна дужност коју никада не треба одбити чак и пошто је свештенство знало за све хороре на истоку.“

Али како је с Јеховиним сведоцима? Професор Вајс је истакао да су се „као група једино Јеховини сведоци одупирали нацистима“. Хиљаде њих је било затворено, наставља професор Вајс, „премда је сваки Сведок који је био послат у концентрациони логор могао бити ослобођен само да је потписао један папир којим се она или он одриче своје вере“.

Што се тиче интегритета Јеховиних сведока, професор Вајс коментарише: „Њихов пример илуструје јединствену непопустљивост и херојску снагу коју је имало рано хришћанство пре него што су институционализација и приврженост друштвеном уређењу надјачале жељу да се живи једним бескомпромисним животом. Као што је један протестантски пастор о њима рекао: ’Нису велике цркве, већ ови оклеветани и изругивани људи били су ти који су први устали против јарости нацистичког демона, и који су се усудили да се успротиве што је у складу с њиховом вером.‘“