Кад ћутање значи одобравање

У КЊИЗИ Betrayal — German Churches and the Holocaust отворено је размотрена улога религије у нацизму. „Међу хришћанима је било нормално пружити подршку режиму“, наводи се у тој књизи, „и велика већина није упутила ни најмањи приговор прогону Јевреја. Ћутање, у овом случају, говори на сав глас.“

Шта је оне који су били хришћанске вероисповести привукло нацизму? Како објашњава ова књига, многи су били заведени Хитлеровим „приступом немачком друштву у стилу ’закон и ред‘“. У њој се каже: „Он се супротстављао порнографији, проституцији, абортусу, хомосексуалности и ’бестидности‘ савремене уметности, и додељивао је бронзане, сребрне и златне медаље женама које би родиле четворо, шесторо и осморо деце, охрабрујући их тако да задрже своју традиционалну улогу у породици. Овај приступ традиционалним вредностима, заједно с милитаристичким национализмом који је Хитлер понудио у одговору на пониженост нације Версајским уговором, учинио је националсоцијализам привлачним за велик број, чак за већину хришћана у Немачкој.“

Једна група је снажно одударала од тога. „Јеховини сведоци“, запажа се у књизи Betrayal, „одбили су да учествују у насиљу или у употреби војне силе.“ То је неминовно довело до жестоког напада на ову малу групу, те су многи њени чланови стрпани у концентрационе логоре. Међутим, други који су тврдили да су Христови следбеници, нису се огласили. У књизи се даље наставља: „Католици и протестанти су у глобалу показали више непријатељства него саосећања према Јеховиним сведоцима, и више су били за Хитлерове сурове вредности него за пацифистичке вредности Јеховиних сведока.“ Њихово ћутање је несумњиво допринело лошем поступању са Сведоцима под нацистичким режимом.

Док умешаност цркве у нацистичку политику и даље остаје извор жестоке полемике, Betrayal назива Јеховине сведоке „верском групом која је одбила да одобри тај режим или да сарађује с њим“.