Тражимо достојне
1. Како показујемо цењење за то што имамо прилику да учествујемо у служби проповедања?
1 Током своје службе на земљи, Исус је давао све од себе да кротким особама пренесе утешну добру вест (Иса. 61:1, 2). Као посланици који заступају Христа, ми данас имамо дивну прилику да га опонашамо тако што неуморно и темељно тражимо достојне на нашем подручју (Мат. 10:11; 2. Кор. 5:20).
2. Како је Павле показао да је прилагодљив и шта је тиме постигао?
2 Будимо прилагодљиви. Апостол Павле је имао обичај да најпре оде у синагогу и проповеда Јеврејима и прозелитима (Дела 14:1). У Филипима су он и Сила отишли на место где су ’мислили да се људи окупљају на молитву‘. Сведочили су женама које су се тамо окупиле, а једна од њих, Лидија, одмах је прихватила истину (Дела 16:12-15).
3. У којим видовима службе бисмо могли да учествујемо поред проповедања од куће до куће?
3 Поред проповедања од куће до куће, да ли би могао да проповедаш људима на аутобуским и железничким станицама, у парковима, на прометним улицама, у пословним објектима и тржним центрима на свом подручју? Људима који живе у зградама које су закључане или имају портира могао би да сведочиш путем писма или телефона. Ако запажаш различите околности на свом подручју и прилагођаваш им се, моћи ћеш да будеш ’заокупљен Господовим делом‘ (1. Кор. 15:58).
4. Шта још можемо учинити ако наша скупштина има мало подручје?
4 Многи објавитељи су проширили своју службу тако што су се преселили у другу скупштину, у својој земљи или у иностранству. Неки су научили страни језик да би проповедали људима који су дошли из друге земље.
5. Како треба да гледамо на време у ком живимо и на шта треба да будемо одлучни?
5 Сви треба да задржимо на уму да је ’њива свет‘ (Мат. 9:37; 13:38). С обзиром на то да је крај овог злог поретка близу, свако од нас мора озбиљно размислити о својим околностима, способностима, приликама и могућностима за проширење службе. Јехова нас уверава да ће благословити наша искрена настојања да проширимо службу ако дело Краљевства стављамо на прво место (Мат. 6:33).