Двадесет двоје људи је напустило цркву

ХЕРМАН ГОМЕРА је био десето од једанаесторо деце својих родитеља. Његова мајка Луиса се након смрти мужа и две ћерке преселила са децом у град. Ту су приступили менонитима, јер су Луисина браћа и њихове породице припадали тој заједници.

Херман је испричао шта се све догађало: „Године 1962. један брачни пар специјалних пионира дошао је у наш град. Причало се да они заводе људе ’ђаволским учењима‘. Међутим, када је тај брачни пар дошао код породице Пиња били су позвани да уђу. Та породица је заиста била велика. Пионири су били фини и љубазни, тако да је читава породица пажљиво слушала шта имају да кажу. Након те посете, породица Пиња, као и моје три старије сестре, почели су да проучавају Библију са Сведоцима.

„Једног дана када су пионири дошли у посету тој породици и моја мајка је била позвана да дође. Они су читали библијске стихове који говоре о вечном животу на земљи. Моја мајка је питала зашто онда у цркви кажу да људи одлазе на небо. Када јој је брат одговорио на темељу Библије и објаснио шта се у њој каже о ускрсењу на земљи, њој се то заиста допало и почела је да другима прича о ономе што је сазнала.

„Када су пастори сазнали да неки чланови њихове цркве проучавају с Јеховиним сведоцима, покушали су да их убеде да то више не раде. Били су агресивни и служили су се разним претњама. Али Максимина, мајка у тој породици, рекла је тим свештеницима: ’Ја сам одрасла жена и имам право да сама одлучим да ли нешто желим или не желим.‘

„С временом је 22 људи напустило меноните и почело да присуствује састанцима Јеховиних сведока, који су одржавани у једној изнајмљеној кући. Моја мајка се крстила 1965, а ја четири године касније, то јест 1969. када сам имао 13 година.“