Средње године — златне или време кризе?

НЕКИ тврде: „Живот Почиње у 40!“ И многи људи тих година одушевљено потврђују то. Једна жена је на пример рекла: „Сасвим сигурно не бих више желела имати 18 година. Већ дуго нисам била сретна као сада у педесетим годинама.“

Да, за многе су то „златне године“, јер се сада користе дугогодишњим искуством. Они познају живот, прилично су вешти у много чему. Чак и чињеници да ће деца можда ускоро напустити дом, не забрињава их превише. Ако живе удвоје, сада ће имати више времена један за другог. Живот им неће бити без садржаја, него испуњен смисаоним радом.

Али, има и оних који нису такви оптимисти. „Са 40 година не почиње ништа“, кажу, „него тада престаје младост.“ Тај страх можда и није без разлога. Када утврде код себе прве знакове старења, збуне се и запрепасте, можда се осећају као човек који је објаснио: „Кесице испод мојих очију говоре ми да је све прошло, да ми не преостаје ништа друго до гробље.“

Можда су узнемирени ради снабдевања у старости, можда их мучи усамљеност. И док их постепено напушта здравље, па почињу по први пут да размишљају да и они морају умрети, можда се питају да ли им је досадашњи живот уопште имао смисла и шта им још може понудити будућност. Са уздахом кажу: „Требало би још једном бити млад“

Ипак, у Библији читамо: „Шта ко сеје, то ће и пожњети“ (Галатима 6:7). Да ли ће средње године бити „златне“, или време кризе, великим делом зависи од тога шта се „сеје“ у млађим годинама — којим се вредностима даје предност, које се навике гаје и који циљеви следе. Будући да многим нашим читаоцима тек предстоје средње године, ми желимо да истражимо неке могућности, али и проблеме, које оне носе са собом.