Човек са визијом

Рођен је 28. децембра 1856.у Стонтону (Вирџинија,САД). Иако је кренуо у школу тек са девет година, достигао је до професора на универзитету Принстон. Тада се окренуо политици. Та одлука је коначно довела до славе и части, али и до најтежих душевних мука.

Он је имао визију о томе како би човечанство могло да оствари мир. Још се данас у нашем ратом погођеном свету виде трагови тог миротворца. Узимајући за темељ његов мировни план, неке дипломате и политичари се још увек труде да остваре мир у свету.

Шта се догодило са визијом Вудроуа Вилсона? Је ли он имао решење за проблеме нашег времена: мржњу, рат и проливање крви?

Године 1913. Вудроу Вилсон постаје 28. председник САД. Годину дана касније избија у Европи Први светски рат. Био је то грозан, убилачки рат, вођен у муљевитим стрељачким рововима, а одбрана се користила ватром из пушака и артиљеријског оружја, као и отровним гасовима. Било је то ужасно крвопролиће.

Америка је у почетку желела да остане по страни од ратног пожара у Европи. Нико није ни помишљао на то да се увуче у рат вођен измећу европских велесила. Девиза је била неутралност.

Председник Вилсон, по веровању презбитеријанац, био је побожан човек и реван идеалиста. Искрено је следио неутралан, изолационистички правац. Али,у међувремену су се догодиле ствари на које он није могао да утиче. Немачка ратна морнарица потопила је 1915. године енглески путнички брод Лузитаниа, којом је приликом изгубило животе 128 американца. Но, Вилсон је одбио да објави рат Немачкој. Године 1916. поново је изабран за председника САД под паролом: „Он нас држи далеко од рата“.

„Свет треба да осигура тековине демократије“

Годину дана касније Немачка је објавила да прелази на неограничени рат подморницама;

торпедоваће све бродове, како непријатељске тако и неутралне. То је значило да амерички бродови нису више сигурни на пучини. Вилсон, чини се, није имао више другог избора. Невољно је објавио рат Немачкој. Рекао је: „Страшно је стрмоглавити овај велики мирољубиви народ у рат, у најстрашнији рат свих ратова, који прети чак да разори нашу културу“.

У говору пред Конгресом објаснио је да ће се САД борити „за коначни светски мир и за ослобођење народа“. Потом је изрекао своју чувену мисао: „Свет треба да осигура тековине демократије“. 6. априла 1917. Конгрес се сагласио с његовом одлуком. Истомишљеници у Капитолу и јавност клицали су му. Али, њему није било до клицања. „Размислите какву сте ствар одобрили“, рекао је касније једном од својих саветника. „Моја данашња објава значи смрт за наше младиће. Како ли је необично пљескати томе.“ Неколико минута касније обрисао је крупне сузе с очију, спустио главу на писаћи сто и заплакао као дете. (Џон Дос Пасос: Рат господина Вилсона).

Готово је с неутралношћу. Његова је земља била умешана у до тада најтежи рат у историји човечанства.