Млади питају . . .
Шта учинити да би нас старији разумели?
ПОЗНАТИ стари непријатељ толиких родитеља — ’јаз генерација’ — није заправо велика препрека између родитеља и деце.“ Тако тврди аутор књиге Приватни живот америчких тинејџера. Али, ако „јаз генерација“ није препрека, шта је то онда, по његовом мишљењу? „Прави проблем је онај који се јавља у свим људским односима — помањкање разговора, слушања и покушаја да се разуме гледиште другога.“
То је био проблем којег су имали Инге, једна млада Немица, и њени родитељи. „Од самог почетка сам одбацила своје родитеље и подигла преграду између нас“, признаје она. Данас она другачије ради. „Покушавам се ставити у њихов положај“, каже она, „да бих открила шта они мисле“. Зашто је дошло до такве промене става? Зато јер је сада Инге схватила да је најбољи начин којим млади људи могу постићи то да их старији разумеју тј. да они сами покушају разумети старије. Али, можда се питаш како се то може постићи?
Разговарај!
Разговор је кључ за разумевање, јер без њега не знаш шта други мисле. Оно што је још важније, ти не можеш знати зашто они тако мисле. Али, разговор је двосмерна улица. Чланак из једног немачког часописа под насловом „Понекад је једина ствар која недостаје само мало разумевања“ каже да „млади морају више поверљиво разговарати са својим родитељима“. У исто време, тај чланак саветује родитељима да „боље упознају своју децу“.
Поверљиво разговарати с родитељима значи изразити им своје мисли на искрен и отворен начин. Треба бити одређен у ономе што се мисли или осећа и не бити груб и нетактичан. Постављајући питања ,не изазивачка, него с искреним занимањем, моћи ћеш од њих нешто сазнати. Да ли си, на пример, икад размишљао о томе да их упиташ — или неког другог старијег — шта би они предложили како би ти помогли да изабереш вредне пријатеље или корисне циљеве у животу? „Савет је у срцу човечјем дубока вода“, кажу Приче Соломунове 20:5, „али човјек разуман црпи га“. Могао би бити задивљен тиме шта све можеш научити од других људи — да, чак и од одраслих. Али, као прво, ти мораш разговарати.
Нека нам послужи као илустрација Емин пример. Она прича: „Никад нећу заборавити кад сам имала петнаест година и рекла својој мајци да не верујем у Бога. То ју је сигурно дубоко погодило, јер је била религиозна. Али, уместо да ме осуђује, упитала ме је зашто и разговарале смо око сат времена о томе“. Премда још увек није хришћанка, Еми данас признаје: „Отада сам помало мењала своја гледишта, али сам јој се заиста дивила што се није узбуђивала и бурно реаговала. Можда је знала да ћу ја променити мишљење“.
’Добро’, можда кажеш, ’кад би моји родитељи показивали такво разумевање, тада не би било проблема’. Међутим, имај на уму да и старији имају своје ограничења. Лари, један забринути отац, отворено је признао: „Налазим да је јако тешко показивати деци љубав и разумевање какво бих требао, зато што то никад нисам доживео док сам одрастао. Ја једноставно не знам како то чинити“.
Дакле, ако је то случај у твојој породици, покушај олакшати ситуацију својим родитељима. Предузми иницијативу. Покажи љубав и разумевање, и у већини случајева они ће пре или касније показати још више љубави и разумевања према теби. То је због тога што је љубав заразна. Библија каже о Богу: „Ми љубимо, јер је он прво љубио нас“ (1. Јованова 4:19).
Карен, стара 17 година, спознала је да је то тачно. Она каже: „Мислим да деца не дају родитељима могућност за предах. Тешко је бити родитељ, и понекад им морамо помоћи“. То значи да требамо учинити напор да разговарамо, а то није увек лако. „Потребно је стрпљење с моје стране“, признаје она. Али, њој се то исплатило; а може се исплатити и теби.
Слушај и учи!
Важно је говорити, али је још важније слушати. Хришћански ученик Јаков опомиње свакога да „буде брз на слушање, а спор на говор“ (Јаков 1:19, СТ). „Слушање“, наравно, значи више него само слушање речи, то значи разумевање мисли.
Дакле, кад своје осећаје и мишљења делиш с одраслима, нека то не буде у сврху препирања, него у сврху слушања и учења. Кад се мишљења разликују, упитај се зашто: ’Има ли особа с којом ја разговарам искуство које ја не поседујем? Да ли она зна оно што ја не знам? Шта је то? Да ли је њена околина, образовање и друштвено порекло другачије од мог?’ Све ти то може помоћи да боље прихватиш оно што учиш од других.
Уосталом, живот је непрекидни процес учења. Он захтева од нас стално дотеривање наших ставова, гледишта и предоџби, и да увек будемо отворених мисли. Ако већ имаш преко 20 година, тада знаш да је то тачно, и највероватније ћеш се сложити да су нека од твојих гледишта која си имао као тинејџер знатно изменила сада када си старији. Неко је приметио да је особа која се никад не мења вероватно већ „мртва“ и то једноставно не опажа. Зато немој „умрети“ пре времена.
Побољшај се, напредуј!
„Буди узором“, саветовао је један старији човек свог младог пријатеља пре скоро 2000 година, „у речи, у владању, у љубави, у вери, у чистоћи!“ Тај старији човек, хришћански апостол Павле, желео је Тимотију добро. Тиме што би постао добар пример и што би бежао од „жеља својствених младости“, Тимотије би постао особа коју би други могли лако разумети и прихватити (1. Тимотију 4:12; 2. Тимотију 2:22, НС).
Сви ми — млади и стари — можемо учити из овога. Ако желимо да нас други прихвате и разумеју, ми то не бисмо смели захтевати на темељу става „морате ме прихватити онаквог какав јесам“. Морамо бити спремни учинити позитивне промене у личности и понашању тако да нас људи желе прихватити.
Дакле, ако постоје одређена подручја у твом животу која представљају трајни извор неспоразума са старијима — твоје облачење или дотеривање, твој избор пријатеља или рекреације — барем буди вољан искрено саслушати предлоге које ти дају старије и искусније особе да би се променио. То ће ти помоћи да „отурпијаш оштре ивице“ и начиниће од тебе особу коју одрасли неће моћи а да не воле и не цене.
Наћи право разумевање
Буди сигуран да заиста има старијих којима је стало до тебе. Упитај само Роберта, једног младог човека из Савезне Републике Немачке. У једном писму којег је упутио Удружењу Куле стражаре док је још био тинејџер, он пише следеће: ,.Док сам одрастао имао сам потешкоћа у свему. Требала ми је читава вечност да напишем домаћи задатак. Нисам се могао концентрисати. Нисам имао пријатеља ни поверења у своје родитеље. Био сам непослушан и разуздан. Једном сам покушао починити самоубиство. Тада сам се упознао с Јеховиним сведоцима. Какав благослов! Научио сам да поштено гледам на себе и на друге. Открио сам најлепшу ствар која постоји — љубав“.
У својој потрази за љубављу и разумевањем, ти можеш доживети разочарања. Али, не одустај. Устрај, и наћи ћеш праве пријатеље, да, чак и међу одраслима, нарочито у хришћанској скупштини. Утврдићеш да су они попут скривеног блага, које, мада се на први поглед не види, сјаји пуним сјајем онда кад га се открије.
Осим тога, баш као што је то Роберт открио, учити о Јехови Богу и тежити томе да се с њим задржи блиски однос, то ће сигурно представљати велику корист за тебе. Кад те људе не разумеју, ти ћеш имати слободу да у молитви ’своје бреме бациш на Јехову’. Он је пријатељ који увек разуме. За разлику од неких људи које познајеш, он никад неће бити презапослен да би саслушао твоје проблеме, колико год они можда били безначајни. Он ти никад неће поклонити само део своје пажње. Он те никад неће прекинути да би ти држао дуге проповеди. А што је најбоље од свега, он ће одговорити. Он даје утешно обећање да ’ће те подупрети’ (Псалам 55:22, НС).
[Слике на 12. страни]
Буди спреман говорити . . . и слушати