Скидање вела тајне с душевних болести

„Била сам ужаснута на помисао о душевној болести“, присећа се Ирена. „Речи као ’шизофренија’ или ’депресија’ једноставно нису постојале у мом речнику. Душевна болест ме ожигосала. То је значило да сам ’полудела’ или да сам ’одведена’ у душевну болницу! Неки од мојих пријатеља су чак мислили да сам демонизирана!“

ЛУДИЛО, махнитост, умоболност. То су речи које изазивају страх и предоџбе о ћелијама са меким зидовима и лудачким кошуљама. Међутим, није свако ко има душевни поремећај побеснели манијак. Исто тако, није свако ко је необична личност или ко има својствено понашање душевно болестан.

Сваки ментални поремећај има групу специфичних симптома. Манично—депресивна психоза, на пример, емоционална је клацкалица и осцилира између веселог расположења и разорног нерасположења. Код депресије, међутим, пацијент често пати од „снажне, парализирајуће и несмањене туге“.a Тескобни поремећаји, као што су фобије, могу ирационалним страховима дословно парализовати жртву.

Међутим, у овом и наредном чланку, усредсредићемо се на обољење које најбоље изражава саму суштину душевне болести.

Шизофренија — најтамнија страна душевне болести

Док је била у болници, Ирена је више пута погрешила идентитет — загрлила би лекаре и медицинске сестре као давно изгубљене рођаке. Замишљала је да може намирисати мирисе које други не могу. Постала је убеђена да је болничко особље жели убити! „Једном су ме морали привезати за кревет“, признаје она.

Дијагноза? Шизофренија, болест која ће коначно захватити бар једног на сваких стотину људи. Само у Сједињеним Државама сваке године бива дијагностицирано стотину хиљада нових случајева.b

Шизофреничар нема раздвојену личност у смислу двојне или вишеструке личности (то је један другачији и ретки поремећај), него има оштећену личност. Размотримо, на пример, случај једног младог човека по имену Џери, којег је његов лекар описао као ’школски пример’ шизофреније. Очи су му у једном тренутку празне, а у следећем тренутку претећи непријатељске. Његов говор је неповезана смеса страха („Позвали су ме овде да ме убију ударцем електричне струје“) и обмане („Ова слика има главобољу“). Застрашују га унутрашњи гласови који бесомучно трче по његовом мозгу.

Шизофренија изазива многе бизарне симптоме: халуцинације, унутрашње гласове, неповезано размишљање, ирационалне страхове и емоције које као да нису у складу с реалношћу. Који је узрок тога? Пре само десетак година лекари су оптуживали родитеље да излуђују своју децу. Сада неки сматрају да је управо супротно. Родитељи доживљавају огроман стрес и бол кад је дете шизофреничар.

Већина лекара сада каже да је окривљавање родитеља била погрешка. Наравно, Библија потиче родитеље да не раздражују своју децу (Колошанима 3:21). Али, чак ако и чине тако, то изгледа није једини узрок због ког деца постају шизофреничари. Ту су укључени фактори који су далеко изван моћи родитеља.

Генетска компонента

Ник и Херберт (псеудоними) били су идентични близанци. Након рођења су раздвојени, и Ника су одгајали родитељи пуни љубави, док је Херберта одгајала равнодушна бака. У раним годинама је семе умоболности почело цветати код обојице. Ник је подметао ватре и крао. Херберт је такође имао склоност ка ватри — и ка мучењу паса. Након тога потпуно се расцветала шизофренија и обојица су завршила у душевним болницама.

Случајност? Или гени носе шизофренију? Постоји 14 познатих случајева одвојено одгајаних близанаца где се код једног развила шизофренија. Код деветоро других, њихове браће, такође се развило обољење. Очигледно гени играју одређену улогу у шизофренији. Занимљиво је међутим кад се двоје шизофреничара венча, постоји само 46 посто могућности да ће се код њихове деце такође развити шизофренија. „Ако је шизофренија заиста резултат неког доминантног гена, тада би се код 75% деце требала развити шизофренија“, према књизи Шизофренија: Епигенетска загонетка.

Нису само гени у питању. Аутори књиге Психа, расположење и медицина претпостављају: „Добро је познато да психолошко искуство — на пример, доживљај стреса у бици — може имати дубок утицај на хемијско, хормонално и психолошко функционисање тела. Код психијатријских болести, психолошко искуство често се може идентификовати као фактор убрзања код рањиве особе“. А која би у томе била улога гена? Др Вендер и др Клајн настављају: „Наше уопштено гледиште је да генетски фактори могу особу учинити рањивом на одређене облике психолошког искуства“. Дакле, премда шизофренија сама по себи можда није наследна, вероватно је наследна предиспозиција за њу.

Абнормални мозгови

Издање Шизофренија Булетин придодаје још једну загонетку: „Изнети докази указују на то да мозгови шизофреничких пацијената често садрже абнормалности“.

Др Арнолд Сајбел тврди да су у делу мозга званом хипокампус нервне ћелије код нормалних пацијената поређане „скоро као војници“. Али у мозгу неких шизофреничара пацијената „нервне ћелије и њихови наставци стоје потпуно накриво“. То би, према његовом мишљењу, могло бити одговорно за халуцинације и нагађања шизофреничара. Код других шизофреничара су пронађене велике шупљине у мозгу. Најинтересантније од свега је откриће да мозак ментално оболелих може садржавати биохемијске недостатке! (Види наредни чланак).

До данас, међутим, није утврђена нека абнормалност мозга или биохемијски недостатак који би био заједнички свим шизофреничарима. Лекари зато верују да се шизофренија вероватно састоји од „много поремећаја с мноштвом различитих узрока“ (Шизофренија: Да ли постоји одговор?). Вирус са полаганим деловањем, недостатак витамина, поремећаји метаболизма, алергије на храну — то су само неки од фактора за које се тврди да су укључени у шизофренију.

Али, према медицинској науци није јасан тачни узрок и механизам овог обољења, др Е. Фулер Тори каже: „Шизофренија је болест мозга, сада се то сигурно зна. То је прави научни и биолошки ентитет, баш као што су и дијабетес, мултиплекс склероза и рак научни и биолошки ентитети“. Постоје такође докази да су, слично томе, депресивни поремећаји повезани с биологијом.

Душевна болест је тако изгубила свој ореол тајновитости — и свој жиг. Могућност излечења је постала опипљива реалност.

[Фусноте]

[Слика на 15. страни]

Неки чиниоци који би могли бити укључени у избијање душевне болести

Генетика?

Околина?

Абнормалности мозга?

Хемијски недостаци?

Прехрана?