Зло и патње — како ће престати?

ГОРКА искуства често нас огорчавају. Шта, међутим, ако постоји основани, правоваљани разлог људских патњи? Имајући то на уму, наставимо са разматрањем извештаја о Јову. Кад су се завршила три крута жестоких расправа, проговорио је млади човек по имену Елијуј. Рекао је Јову: „Мислиш ли да си право рекао: моја је правда већа од Божије?“ каже Елијуј. Да, Јов се превише бавио собом и превише се оправдавао. „Ето“, „у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека” (Јов 35:2; 33:8—12).

Бог је оставио обиље доказа да је добар (Дела апостолска 14:17; Римљанима 1:20). Дакле, налазимо ли у постојању зла било какав разлог да доводимо у питање Божју доброту? Елијуј одговара: „Далеко је од Бога злоћа и неправда од свемогућег“ (Јов 34:10).

Да ли је Бог немоћан против зла?

Према томе, може ли бити да Бог једноставно није био довољно моћан да предузме нешто у Јовову корист или у корист било кога другог? Управо супротно! Сада из застрашујуће олује сам Бог говори, снажно потврђујући своју свемоћност: „Где си ти био кад ја оснивах земљу?“ пита он Јова. Далеко од тога да Бог има ограничења. Он говори о себи као о Ономе који влада морима и управља небесима и свим живим створењима (Јов 38:4, 8—10, 33; 39:9; 40:15; 41:1).

Истина, Бог не објашњава Јову зашто је допустио да он пати. Али „ко се препире с Богом хоће ли га учити?“ пита Бог. „Хоћеш ли ти уништити мој суд? Хоћеш ли мене осудити да би себе оправдао?“ (Јов 40:2, 8). Како је, дакле, дрско окривљавати Бога за невоље овога света или смишљати филозофске одбране у његову корист! Као што је Јов био потакнут да учини, и остали би добро учинили кад би ’порекли’ своје међусобно супротне теорије (Јов 42:6).

Спорна питања која треба решити

Јов није знао да његове патње укључују у себи одређени број великих спорних питања која су постављена убрзо након стварања човека. У то је време једно бунтовно духовно створење звано сотона („противник, онај који се опире“) навело човека на грех. Бог је заповедио Адаму и Еви да не једу с „дрвета спознања добра и зла“. Требали су поштовати Божје право да одређује шта је за њих добро а шта зло. Међутим, онај који се опире усадио је сумњу у Евине мисли кад је рекао: „Зар је бог заиста рекао да не смете јести са свакога дрвета у врту?“ Надаље, почео је противречити Богу: „Не, сигурно нећете умрети. Јер зна Бог да ће вам се у исти дан кад будете јели с њега сигурно отворити очи, па ћете заиста постати као Бог“ (1. Мојсијева 2:17; 3:1—5, НС).

Сотонине преварне речи потакле су следећа велика спорна питања: Је ли Бог лагао кад је одредио смрт за једење забрањеног плода? Чак кад би тако и било, којим је правом он лишио своја створења независности и наметнуо им своја мерила? Није ли он био себичан Бог који је својим створењима ускратио нешто добро? Можда је независност од Бога била пожељна ствар?

Да је Бог побио бунтовнике тиме би се постигло само то да се појаве додатна питања. Само допуштањем да независност од Бога неометано траје један довољно дуги временски период може се—једном за сва времена—доказати да је сотонина понуда независности позив на катастрофу. Да, „читав свет лежи у власти злога“, сотоне, ђавола, а не у власти Бога (1. Јованова 5:19, НС). Болести, неправда, економско ропство, бол и туга, све су то плодови човековог избора независности од Бога и доласка под сотонину власт! И упркос свом технолошком напретку светске прилике се и даље погоршавају—често управо због савремене технологије.

То што Бог допушта сав тај неописиви јад, међутим, не чини га неправедним. Управо супротно, ’неправда наша Божју правду подиже’ (Римљанима 3:5). Како?

Патње уклоњене—заувек!

„Све створено заједно уздише и у боли је заједнички све до сад“, рекао је апостол Павле (Римљанима 8:22, НС). Да, 6000 катастрофалних година људске независности доказале су истинитост речи из Јеремије 10:23, НС: „Не припада човеку који хода чак ни да својим кораком управља“. Ускоро ће се, међутим, Бог с правом умешати и почети да управља стварима људи.

Пошто су катастрофалне последиде људске независности сада тако темељно изнете на видело, Бог може да уклони све оно што проузрокује патње: ратове, болести, злочин, насиље—чак и саму смрт! (Псалам 46:8, 9; Исаија 35:5, 6; Псалам 37:10, 11; Јован 5:28, 29; 1. Коринћанима 15:26). То је управо оно што је апостол Јован чуо у једној небеској објави: „Бог . . . ће отрти сваку сузу с њихових очију, и смрти више неће бити, ни плача, ни вике, ни боли неће бити више. Што је пре било прошло је“ (Откривење 21:3, 4,НС).

Занимљиво је да је Бог окончао Јовове патње тако што му је обновио здравље, вратио му богатство и благословио га великом породицом (Јов 42:10—17). Слично томе, Библија нам обећава: „Патње садашњег времена нису ни у чему равне слави која ће се показати . . . И само ће оно што је створено бити ослобођено ропства распадљивости и имаће славну слободу деце Божје“ (Римљанима 8:18, 21,НС). Зло ће на тај начин практично бити избрисано из нашег сећања! (Упореди Исаија 65:17).

Живети са злом

Док не дође та слобода, морамо истрајати да живимо у злом свету не очекујући да нас Бог заштити од личних потешкоћа. Сотона, ђаво је потакао лажну наду кад је наговарао Исуса Христа да скочи с храма и кад је изврнуо библијски цитат из Псалма 91:10—12, НС: „Неће те снаћи несрећа . . . Јер ће он заповедити својим анђелима за тебе, да те чувају“. Исус је, међутим, одбио сваку помисао да прими чудотворну физичку заштиту (Матеј 4:5—7). Бог обећава да ће чувати само наше духовно благостање.

Прави хришћани се зато не „гњеве на Јехову“, чак ни кад дође до трагедије (Приче Соломунове 19:3). Јер „време и непредвиђена згода“ задеси и хришћане (Проповедник 9:11, НС). Међутим, нисмо без наде. Имамо наду да ћемо живети заувек у праведном новом свету где зло више неће постојати. Увек се можемо приближити Богу у молитви, јер он обећава да ће нас обдарити мудрошћу која је потребна да бисмо издржали сваку кушњу! (Јаков 1:5). Такође уживамо помоћ сухришћана (1. Јованова 3:17, 18). Исто тако, знамо да наша верност у кушњама радује Јеховино срце! (Приче Соломунове 27:11).

Ипак, трпети зло није лако. Зато је, кад тешимо некога ко пати, добро ’плакати с онима који плачу’—и понудити практичну помоћ (Римљанима 12:15). Ана, која је споменута на почетку, примила је такву помоћ и тако се опоравила од невоље. Она је Јеховин сведок, и утврдила је да су њени сухришћани више него спремни да помогну кад су јој понудили привремени смештај. Премда се повремено осећа потиштена, она налази уточиште у библијској нади. „Знам да ће моја деца ускрснути“, каже Ана. Тако је њена вера у Бога доброте сада јача но икад.

Ако пролазиш кроз патње, замоли Јеховине сведоке да ти помогну да пронађеш одговоре на твоја питања и сумње. Од њих можеш добити и књигу Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи која садржи поглавља под насловом „Зашто Бог допушта зло?“ и „Укључен си у одлучно спорно питање“. Истина је да се сада лоше ствари догађају добрим људима, али ускоро ће се све то променити. Сазнај више о томе ступајући у везу с Јеховиним сведоцима у свом суседству или пиши издавачу овог часописа.

[Слика на 7. страни]

У Божјем праведном новом свету зло ће бити само бледа успомена