О религији поближе

УПИТАНИ за своје мишљење о религији, многи би се сложили с Волтером, који је религију означио „мајком фанатизма и свађе и „непријатељем човечанства“. Неко други би можда, као англикански теолог 17. века Роберт Бартон, равнодушно рекао:„Једна религија је истинита колико и друга“.

Можда ти мислиш слично особи коју описује француски писац Жозеф Жибер (18. век), која у религији „налази радост и обавезу“.

Површна религија

Ко данас у религији „налази радост и обавезу“ има разлога да буде забринут. Чак и у религиозним земљама многи имају само нејасну представу о томе шта би требали да верују; њихова религија има мало утицаја на њихов свакодневни живот. На многим местима статистике показују опадање броја посетилаца цркава. Новије статистике из СР Немачке на пример показују да од укупно 26,3 милиона католика само 6,8 милиона посећује мису. Није чудо што католички свештеници кажу да је „Немачка још само у најповршнијем смислу хришћанска земља“.

Према World Christian Encyclopedia, објављеној 1982, „није само хришћанство у опадању, него је то укупни феномен религије“.

Зашто осврт на историју религије?

Како са аспекта тих околности изгледа будућност религије? Следећи бројеви часописа Пробуди се! садрже серију чланака који треба да одговоре на то питање. Освртањем на историју религије од њених првих година до данашњих дана, ти чланци пружају сажет, али ипак обухватан преглед историје религије. Поглед у огледало прошлости омогућиће нам увид у будућност религије, у сагласности с добро познатим темељним начелом: Шта ко сеје, то ће и жети.

Неки кажу брзоплето: ’Историја религије ме не занима!’ Садашњост зависи од прошлости, а без обзира да ли је неко верник или није, историја религије утиче на свакога — директно или индиректно.

Чак и људи који поричу постојање Бога, ипак су религиозни. Како то? Тако што Бога, као објект оданости, замењују нечим другим. Шкотски писац с почетка 20. века J. M. Barrie изразио је то овако: „Религија је оно што некога највише занима.“

Овај часопис употребљава појам религија као облик обожавања који укључује систем религиозних становишта, уверења или поступака које заступа неки појединац или нека организација. У то је обично укључена вера у Бога или у много богова. Понекад се као предмет обожавања уздижу људи, предмети, жеље или моћ.

Надамо се да ће читаоци извући корист из серије „Будућност религије у огледалу њене прошлости“. Будући да је религија увек била узрок сукоба, умесно је почети с темом „Религиозно нејединство — Како је почело“.