Уништено у једној секунди!

ЗАМИСЛИМО да лутамо кроз подручје зеленог сумрака, између подупртих стубова стабала која се успињу над нашом главом до 15 спратова. Изнад нас је пространи заплет живота, најгушћа и најбогатија екосфера на Земљи. Дрвеће је испреплетено десецима или чак стотинама метара дугачким повијушама, и омотано биљкама које су нашле сигурно упориште на деблима и гранама. Миран ваздух стакленика прожет је мирисом бујног тропског цвећа.

То је тропска кишна шума. Али, она је више од лепог краја, више од магличасте шуме с надсвођеним ходницима кроз које допиру зраци светлости. Она је невероватно сложен механизам чији саставни делови међусобно сарађују великом прецизношћу.

Живот, који је овде изобилан и разнолик, не може се упоредити с другим деловима копнене површине на нашој планети. Тропске кишне шуме покривају само 6 посто копненог подручја Земље, али имају више од пола свих врста биљака и животиња. Производе око трећину свих живих твари на Земљи. Далеко изнад нас, балдахин од крошњи представља дом егзотичним инсектима и птицама, мајмунима и другим сисавцима. Већина њих уопште се никад не спусти на земљу. Дрвеће им пружа храну и стан, а оне их за узврат опрашују или једу њихове плодове, разбацујући њихово семење.

Кише, које падају сваки дан, натапају шуме и напајају њихов сложени животни циклус. Киша испира лишће и расипа богато хранљиву кашу којом се хране биљке епифити, које расту на дрвећу. За узврат, епифити помажу дрвету да из ваздуха узима своју главну храну, азот. Многи епифити имају лисне ”резервоаре“ који садрже много литара воде, стварајући тако високо у ваздуху минијатурне акваријуме који представљају животну средину жабама, саламандерима и птицама.

Било која храна која падне на шумско тло брзо нестане. Сисавци, небројени инсекти, као и микроорганизми, заједнички суделују у претварању зрневља, животињских лешева и лишћа у отпадне твари које тло жудно прима себи. Кад бисмо разгрнули нанос под ногама, нашли бисмо дебели сунђерасти простирач белих влакана, мрежу од корења и гљива. Те гљиве помажу корењу да брзо апсорбује хранљиве твари пре него их киша испере.

Али, сада претпоставимо да је наше лутање кроз тропску кишну шуму било ограничено на мало подручје, на простор величине једног мањег ногометног игралишта. Изненада, читаво то шумско подручје нестаје. Потпуно је уништено — у само једној секунди! И док с ужасом посматрамо, подручје до нашег, које је исте величине, потпуно је избрисано у следећој секунди, и друго у идућој; и тако редом. Коначно, стојимо сами на празној равници, на земљи која је јако изгорела под засљепљујућим тропским сунцем.

По неким проценама, таквим темпом се у свету уништавају тропске кишне шуме. Неки процењују да је он чак и бржи. Према часопису Њусвик, сваке године је сравњено са земљом подручје величине пола Калифорније. Часопис Сајентифик Америкен од септембра 1989. године сматра да се ради о подручју величине Швајцарске и Холандије заједно.

Без обзира на површину, штета је ужасна. Крчење шума довело је до узбуне широм света, а понајчешће је у средишту пажње у једној земљи.

Карактеристичан случај: Бразил

Године 1987. сателитски снимкци базена Амазоније показали су да је обим крчења шума само тог подручја, према неким проценама, већи од обима крчења шума читаве планете! Како су људи спаљивали шуму с намером да је искрче, хиљаде ватри осветљавале су ноћи. Облак дима био је величине Индије и тако густ да су се морали затворити неки аеродроми. Према једној процени, сваке године базен Амазоније губи једно подручје тропске кишне шуме величине територија Белгије.

Бразилац Жозе Луценбергер, који се бави проблемима човекове околине, назвао је то ”највећим холокаустом у историји живота“. По читавом свету еколошки активисти дижу узбуну. Објављују у јавности лоше стање тропских кишних шума. Чак се на мајицама и на рок концертима прокламирало: ”Спасите тропску кишну шуму.“ Након тога је наступио финансијски притисак.

Бразил има преко стотину хиљада милиона долара иностраног дуга, и само за плаћање камата мора потрошити око 40 посто свог дохотка од извоза. Јако је зависан од стране помоћи и зајмова. Тако су међународне банке престале издавати зајмове који би се могли користити за уништавање шума. Развијене земље су понудиле да ће заменити део бразилског дуга за повећање заштите своје околине. Амерички председник Буш чак је замолио Јапан да не даје Бразилу кредит за изградњу ауто-пута кроз нетакнуте кишне прашуме.

Светска дилема

За многе Бразилце сав тај притисак мирише на покварено лицемерство. Развијене земље одавно имају десетковане властите шуме, и једва да би дозволили било којој страној сили да их у томе спречи. САД у овом тренутку уништавају последњу од својих властитих кишних шума. То, дакако, нису тропске, већ умерене кишне шуме северозападног Пацифика. Нестаће и сви животни облици.

Због тога је крчење шума светски проблем, не само бразилски. Управо сада су губици тропских кишних шума најкритичнији. Преко половине тих губитака јавља се изван Бразила. Централна Африка и југоисточна Азија друге су две велике светске области тропских кишних шума у којима такође шуме брзо нестају.

Последице које настају крчењем шума исто су тако од светског значаја. То значи глад, жеђ и смрт милиона људи. То је проблем који директно утиче на наш живот. Има везе с храном коју једемо, лековима које користимо, климом тамо где живимо — можда чак и с будућношћу човечанства!

Али, можда се питамо: ”Како могу те тропске кишне шуме имати тако далекосежне последице? Шта ако оне нестану за неколико деценија, као што неки стручњаци предвиђају? Хоће ли то заиста бити тако велика трагедија?“

Пре него што можемо одговорити на та питања, најпре морамо поставити једно друго: Пре свега, где лежи узрок уништавања тропских кишних шума?