Да ли се враћа морал?

КУЋЕ су празне. На натписима стоји да се станови могу изнајмити. Те куће у Хамбургу (Немачка) припадале су некада једном од највећих центара проституције на свету. Зашто су морале бити затворене?

Из истог разлога из ког су напуштена разна омиљена састајалишта хомосексуалаца у Сан Франциску. Свуда по Сједињеним Државама клубови и сауне хомосексуалаца једни за другима затворили су своја врата.

Шта је углавном узрок те промене? Ширење АИДС-а, смртоносног вирусног обољења, које је постало једна од најгорих куга 20. века.

АИДС је већ одузео животе десетинама хиљада људи и, ако се обистине садашње процене, одузеће можда у скорој будућности животе даљњих милиона.

Повратак моралу?

У 60-им и 70-им годинама захватила је сексуална револуција много западних земаља. Слободна љубав постала је широко прихваћена. Број ванбрачне деце је порастао. Просечна старост оних који су први пут имали полне односе знатно се смањила. Милиони су одбацили уобичајене вредности и њихов број је брзо растао.

О духу који је тада преовладавао писао је канадски часопис L’Actualité: ”Полни чин постао је нека врста безазлене забаве.“ Истовремено је, настајањем група које су се залагале за ”права“ хомосексуалаца, доспела у жариште хомосексуалност и закони који су забрањивали односе с особама истог пола били су измењени.

Тада се на светској сцени појавио АИДС. Док су се услед те савремене пошасти повећавали смртни случајеви јер није пронађен лек, став људи темељно се променио. Часопис L’Actualité је изјавио: ”Због АИДС-а љубавне авантуре су постале крајње опасне.“ Америчка новинарка Елен Гудман рекла је о промени става која је с тим повезана: ”Док — не ако, него док — се АИДС буде ширио међу становништвом, све чешће ће се одбијати секс.“

Поступци се мењају — не морал

Да ли то значи да смо сведоци неког буђења, враћања високом моралу? Да ли је то ”оживљавање конзерватизма“ или ”пуританизма“, као што то медији понекад тврде?

Неки поступци промењени су само због потребе, док се основно становиште људи није безусловно променило. На пример, за хомосексуалце који су престали подржавати сексуалне односе с многим партнерима и који су се ограничили на ”моногамну“ везу не би се баш могло рећи да су се вратили моралу. Осим тога, шта би се догодило кад би се пронашла вакцина против АИДС-а? С разлогом се може претпоставити да би се многи вратили својим пређашњим поступцима, те да би одређене јавне установе поново отвориле своја врата.

Међу хетеросексуалним становништвом опажају се такође промене у понашању, али не у темељном начину размишљања. Фелис, студенткиња на Универзитету Калифорније у Лос Анђелесу (САД), жали што није могла доживети сексуалну слободу која је некад преовладавала у студентском дому. Рекла је: ”Некако се љутим. (...) Заиста бих желела имати већу слободу самосталног одлучивања.“ А један амерички новинар је рекао да се некадашња морална мерила неће повратити. Писао је: ”Иако се сексуална револуција успорава, нема општег враћања начину размишљања 40-их и 50-их година, кад се с интимним односима чекало до после венчања.“

У Канади је на пример часопис Maclean’s писао с обзиром на од стране државе финансирану анкету проведену међу студентима следеће: ”Младе одрасле особе прилично су добро обавештене о болестима које се полно преносе, укључујући АИДС, сифилис и гонореју. Али, то знање очигледно није проузроковало да постану опрезнији. Већина студената је навела да су сексуално активни, али су признали да су лакомислени што се тиче превентивне мере против заразе код полног односа — употребе кондома.“

Даље се извештава: ”Многе здравствене установе забринуте су, јер упркос публицитету о сигурном сексу, вест није погодила сексуално активни део становништва.“ Др. Нони Мекдоналд, стручњак за заразне болести у Отави, рекао је: ”Већина образовних медијских кампања које су требале промицати употребу кондома представљају жалосни промашај.“

Часопис наставља: ”Анкета проведена на 54 универзитета показала је да је три четвртине студената већ имало полне односе. Око половине мушкараца тврдило је да су имали пет или више партнерица; четвртина њих је навела да су имали десет или више. Од студентица је 30 посто рекло да су имале сексуалне односе с најмање пет партнера; 12 посто их је тврдило да су спавале с најмање 10 мушкараца. Али, кондоми се нису често употребљавали. (...) Најугроженији су кондоме најређе употребљавали.“

Да ли су научили моралну лекцију?

Многи из онога што се догађа одбијају да науче моралну лекцију. Неки лекари захтевају промену навика; препоручују само једног полног партнера и употребу кондома као заштиту од АИДС-а, али пропуштају осудити сексуалну слободу. Алан Дершовиц, професор права на Харвардском универзитету, је типичан пример те тенденције кад саветује истраживачима да не стављају у сумњу морално гледиште сексуалног понашања којим се преноси АИДС. Рекао је: ”Научници би се требали понашати као да се ова болест преноси неутралним понашањем.“

Међутим француски часопис Le spectacle du monde то не сматра довољним. Тамо се каже: ”Никакве мере у борби против АИДС-а неће имати успеха ако нису праћене брзим, свеопштим, добровољним враћањем узвишеним моралним мерилима. (Не сме се заборавити да су сексуална слобода, проституција и наркоманија главни социјални узорци понашања који су одговорни за ширење те болести.) Такав повратак моралу може уследити само у новој културној средини. (...) Морална схватања нису производ било које идеологије појединаца. С обзиром на опасност од АИДС-а, мора их се тумачити као хитну биолошку потребу од које зависи опстанак људског рода.“

Да ли поново треба прихватити морална схватања као ”биолошку потребу“? Да ли треба прихватање моралних вредности бити диктирано само околностима? Имају ли сви етички кодекси исту вредност? Погледајмо шта можемо научити из историје.

[Истакнути текст на 5. страни]

”НЕМА ОПШТЕГ ВРАЋАЊА НАЧИНУ РАЗМИШЉАЊА 40-ИХ и 50-ИХ ГОДИНА, КАД СЕ С ИНТИМНИМ ОДНОСИМА ЧЕКАЛО ДО ПОСЛЕ ВЕНЧАЊА“