Млади питају...

Шта ако мој родитељ застрани?

„Мој отац је хришћанин већ десет година. Сада је неактиван. Он не проучава Библију и не посећује редовно састанке. Он стално критикује своју хришћанску браћу у скупштини. Има светска гледишта о расама и многим другим стварима. На њега гледам као на особу с пуно недостатака.“ (једна тинејџерка)

НИЈЕДАН родитељ није савршен. ’Сви су сагрешили и лишени су славе Божје‘ каже Библија (Римљанима 3:23). Али сасвим је друга ствар када нечија мајка или отац играју улогу угледног хришћанина у јавном животу, а у приватном пролазе кроз одвратну трансформацију. „У присуству других мој отац је фин“, каже једна млада девојка. „Али иза затворених врата он је друга особа — он је зао! Критикује све што радим и доводи до тога да се сви у породици осећамо лоше. У таквом сам стању да не могу пронаћи никакву радост у животу. Једино што осећам према њему је мржња.“

Гнев и озлојеђеност могу нарочито бити јаки међу младима који у тајности подносе различите облике злостављања. Жена која се зове Мери зато пише о „насиљу, богохуљењу и свакаквом злостављању“ које је подносила због њеног оца — прикривеног алкохоличара. „Људи би нама, деци, прилазили и говорили каквог дивног оца имамо и како смо ми срећни“, огорчено се присећа она.

Библија осуђује сваки вид лицемерства (Јаков 3:17). Она упозорава да чак и међу правим обожаваоцима Бога, могу постојати неки који ’крију оно што јесу‘ (Псалам 26:4, NW; упореди с Јудом 4). Ствари пак можда нису нимало лакше уколико се ово зна, када је онај који показује лицемерство твој сопствени родитељ — неко кога треба да волиш и поштујеш. Неки млади су скрхани противречним емоцијама које се појављују. „Потребна ми је помоћ“, јадикује једна млада девојка. „Библија каже ’поштуј оца свога‘, али ја не могу.“

Шта стварно значи поштовати их

Истина је да библијска заповест да се поштују родитељи не садржи никакав ’изговор‘ за младе који сматрају да њихови родитељи то не заслужују (Ефесцима 6:1, 2). Међутим, поштовати родитеља не значи обавезно да ти одобраваш његов начин живота или пак да си задовољан начином на који он поступа према теби.a У Библији, „поштовати“ може једноставно значити признавање исправно постављеног ауторитета.

На пример, апостол Петар је писао да хришћани треба ’цара да поштују‘ (1. Петрова 2:17, ДК). Петар је лично знао да су краљеви често били непријатне личности. Краљ Ирод Агрипа I је на пример био екстравагантан и неразборит човек. Након што га је Рим прогласио краљем над Палестином, започео је прогањање хришћана. Он „учини да се Јаков, брат Јованов, погуби мачем. Видећи да је то по вољи Јудејима даде ухапсити и Петра“ (Дела апостолска 12:1-3). Али, Петар није охрабривао на побуну. Уместо тога он је унапређивао послушност краљевима. И то с добрим разлогом. Послушност световним властима је Јеховина воља. У време када је Петар живео неки краљеви су имали апсолутну моћ и власт. Соломон је рекао: „он може све учинити, јер је реч краљева моћна, и ко је ту који ће му рећи: Шта радиш?“ (Проповедник 8:3, 4).

На један сличан начин твој родитељ — ма какви били његови недостаци — још увек је онај који је главни и који има знатну власт над твојим животом. Онда, једноставно није мудар потез побунити се или поступати према њему с презиром. Не само што ће ти живот постати тежи уколико радиш тако, него може такође довести до тога да изгубиш Божју наклоност. (Упореди с Пословицама 30:17; Проповедник 10:4.) С друге стране, твоја најбоља сарадња може ти помоћи да барем одржиш привидан мир и тишину у твом односу с родитељем (Колошанима 3:20).

Излажење на крај с гневом и озлојеђеношћу

Како се онда можеш с поштовањем опходити према неком ко те је повредио и разочарао? То није лако. Али стално размишљање о његовим грешкама и недостацима само ће потхрањивати твоју озлојеђеност. Да ли можда треба позитивније да размишљаш о свом оцу, одајући му признање за добре особине које можда поседује?

Погледај шта Пословице 19:11 кажу: „Спор на гнев је који је разуман.“ Покушавање да разумеш свог родитеља може ти дати нови поглед на ствари. Да ли се стварно понаша пакосно? Или би могло бити једноставно да је слаб, обесхрабрен и потребна му је помоћ? Да ли је можда његово понашање последица болести, депресије, усамљености или стреса на послу? Ако је тако, разумевање ових проблема ти може помоћи да имаш више саосећања према свом родитељу и можда мање гнева.

Ма шта да је у питању, од помоћи је разговарати о својим осећањима с неким (Пословице 12:25). „Мој отац је пио“, присећа се једна девојка. „Нисам могла рећи својим родитељима како сам се осећала, тако да сам све то чувала у себи.“ Али ти пак не мораш да патиш сам. Мада не могу да замене родитеље, зрели појединци у хришћанској скупштини могу пуно тога да ураде да надокнаде недостатак кућне бриге. (Упореди с Марком 10:30.) Пословице 17:17 кажу: „Пријатељ у свако време љуби, а у невољи се братом показује.“

’Ја га могу променити‘

Неки млади емоционално пате због погрешно вођеног осећаја одговорности. Мери се присећа себе и своје браће и сестара: „Живели смо у страху да ће неко сазнати о проблему који мој отац има с пићем.“ Неки се исцрпљују у безуспешним покушајима да промене свог несавесног родитеља.

Колико год да волиш или бринеш за свог родитеља, ти једноставно ниси крив за његове недостатке. Он ’носи своје бреме‘ одговорности пред Богом. (Упореди с Галатима 6:5; Јаков 5:14.) Није твоја одговорност да пратиш или контролишеш понашање свог родитеља. Твоје стално гунђање или грђење може само узнемирити родитеља.

То не значи да не постоји ништа што би могао учинити. Барем се можеш ’молити непрестано‘ (1. Солуњанима 5:17). Редовно показивање љубави или искрено похваљивање када је то прикладно, може такође бити од помоћи да ублажи његов став. Осим овога, немаш пуно избора сем да истрајеш у ситуацији најбоље што можеш.b

Наравно, ако сте ти и твој родитељ хришћани и он се упустио у веома озбиљно неисправно поступање, ти ћеш се нормално осећати обавезним да засигураш да те ствари буду разматране са скупштинским старешинама (Јаков 5:14). То не би био чин нелојалности већ покушај пун љубави да се постараш да твој родитељ добије помоћ коју тако пуно треба. Истина, неки родитељи су љутито порекли било које неисправно поступање и у тајности одмерили казну, али млади који ’претрпе због правде‘ на овај начин могу бити сигурни да Јехова одобрава њихов храбар пут и да ће он у своје време изнети истину на видело (1. Петрова 3:14; 1. Тимотеју 5:24, 25).

Радите на спасењу своме

Соломон је рекао: „Угњетање обезумљује мудрога“ (Проповедник 7:7). Жалосно је рећи да су неки млади постали огорчени због лошег примера свог родитеља и да су и сами почели недолично да се понашају. Неки су се чак разбеснели на Бога и напустили хришћански пут! (Пословице 19:3). Библија упозорава: „Да те узрујаност не нагони на поругу. . . . Чувај се да се злу не подајеш“ (Јов 36:18-21).

Уместо да претерано бринеш о положају свог родитеља пред Богом потребно је да ’радиш на спасењу своме са страхом и дрхтањем‘ (Филипљанима 2:12). У древна времена, млади принц Језекија је то урадио под сличним околностима. Његов отац, краљ Ахаз, тврдио је да је обожавалац Јехове (Исаија 7:10-12). У ствари био је обожавалац паганских божанстава, чак дајући и једног од својих синова као људску жртву! (2. Краљевима 16:1-4). Замисли како је узнемиравајуће морало деловати ово раширено одметништво на младог Језекију! Псалам 119:28, за који неки верују да га је написао овај млади принц, каже: „Сузе лије душа моја од туге; окрепи ме по речи својој!“

Јехова је баш то и урадио! Након што се Језекија посветио молитви и проучавању Божје Речи, његова духовност је порасла упркос околини (Псалам 119:97). Он је такође брижљиво пазио на своја дружења (Псалам 119:63). Какав је био резултат? Упркос жалосном примеру који је поставио његов лицемерни отац, Језекија је сам ’прионуо за Господа‘ (2. Краљевима 18:6). Тако можеш и ти! Можда се твој родитељ понаша лицемерно, али нема потребе да и ти то опонашаш. Приони уз Јехову и можда ће твој кротак пример верности покренути твог родитеља да се промени.

[Фусноте]

[Слике на 15. страни]

Не мораш и ти застранити ако твој родитељ то чини