Зашто многи верују да ће свету доћи крај

СВЕТ је заиста у очајној ситуацији, како данас многи брзо потврђују. „Питао сам људе из различитих делова света шта они мисле какве су нам шансе за будућност“, писао је јеванђелиста Били Грејам. „Већина је имала песимистичко гледиште. ... Стално се користе речи ’Армагедон‘ и ’Апокалипса‘ да би се описали догађаји на светској сцени.“

Зашто се речи „Армагедон“ и „Апокалипса“ често користе да би се описала данашња ситуација? Какав је њихов значај?

Библијско порекло

Библија говори о ’боју за велики дан Бога Сведржитеља‘ и повезује тај бој с местом „које се јеврејски зове Армагедон“ (Откривење 16:14-16). Дело Webster’s New Collegiate Dictionary дефинише Армагедон као „коначну и закључну битку између снага добра и зла“.

Иако „апокалипса“ потиче од грчке речи која значи „откривење“, или „разоткривање“, она је попримила ново значење. Библијска књига Откривење, или Апокалипса, истиче Божје уништавање злих и Хиљадугодишњу владавину његовог Сина, Исуса Христа (Откривење 19:11-16; 20:6). Тако, Webster’s New Collegiate Dictionary дефинише „апокалипсу“ као „предстојећу космичку катаклизму у којој Бог уништава владајуће снаге зла и подиже праведне у живот у месијанском краљевству“.

Кад данас људи говоре о свету и његовој ситуацији, очигледно је да је оно што је речено у Библији утицало на њих. Шта Библија заиста каже о крају света?

Библија и крај света

Библија јасно прориче крај света. Исус Христ и његови ученици су говорили о свршетку света (Матеј 13:39, 40, 49; 24:3; 2. Тимотеју 3:1; 2. Петрова 3:3). Међутим, они нису мислили да ће са̂ма земља бити уништена. О дословној земљи Библија каже: „Она се никад поместити неће“ (Псалам 104:5). Израз „крај света“ једноставно значи „свршетак система ствари“ (New World Translation).

Апостол Петар је говорио о свету пре Потопа у Нојевим данима и рекао: „Тадашњи свет [који су сачињавали безбожни људи] би водом потопљен.“ Петар је затим продужио да говори како је наш садашњи свет ’задржан, и чува се за огањ за дан суђења и погибли бездушних људи‘ (2. Петрова 3:5-7). Апостол Јован је такође писао: „Свет пролази, и са њим и жудње његове; али онај који вољу Божју чини остаје до века“ (1. Јованова 2:17).

За време свршетка овог света, његов невидљиви безбожни владар такође ће бити уклоњен с пута (Откривење 20:1-3). Апостол Павле је писао о овом злом владару: ’Бог овога света је ослепио разуме неверника.‘ Исус је о њему рекао: „Сад ће бити истеран кнез овога света [Сотона Ђаво]“ (2. Коринћанима 4:4; Јован 12:31).

Неће ли то бити благослов, отарасити се овог света и његовог злог владара? Хришћани се дуго моле да се то деси, тражећи да дође Божје Краљевство и да његова воља буде на земљи. Они се моле да Исус Христ поступи у послушности заповести свог Оца да ослободи земљу сваке злоће! (Псалам 110:1, 2; Пословице 2:21, 22; Данило 2:44; Матеј 6:9, 10).

Међутим, то ствара једно питање: да ли су та лажна, или погрешна, предвиђања о крају света проистекла из тога што су људи за овај догађај предвиђали неки датум на темељу неисправног разумевања или неисправне примене истинитих библијских пророчанстава? Да видимо.

Неисправна разумевања из првог века

Осмотрите шта се десило у првом веку. Кад је Исус требало да узађе на небо, његови апостоли су жељно упитали: „Господе! хоћеш ли сад начинити царство Израиљево?“ Они су желели да се одмах радују свим благословима Краљевства, али Исус је рекао: „Није ваше знати времена и часове које Отац својом влашћу одреди“ (Дела апостолска 1:6, 7, ДК).

Само три дана пре своје смрти, Исус је слично говорио: „Бдите дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш.“ Додао је: „А о дану томе или о часу нико не зна, ни анђели који су на небесима, ни Син, него Отац сам. Пазите, бдите и молите се, јер не знате кад ће то време настати“ (Матеј 24:42, 44; Марко 13:32, 33). Неколико месеци раније, Исус је такође подстицао: „Држите се спремни, јер у који час не мислите доћи ће Син човечји“ (Лука 12:40).

Упркос таквим упозорењима које је Исус пружио, рани хришћани, жељни Христове присутности и благослова које ће она донети, почели су да разбијају главу о томе када ће се обећања Краљевства испунити. Тако је апостол Павле писао Солуњанима: „Што се тиче доласка Господа нашега Исуса Христа и нашег састанка са њим, молимо вас, браћо, да не дате да се ум ваш лакомислено колеба, или да вас заведе какво криво надахнуће, или какав говор, или каква посланица, за коју би неко казао да је од нас послана, као да је већ настао дан Господњи“ (2. Солуњанима 2:1, 2).

Павлове речи указују да су неки рани хришћани развили погрешна очекивања. Иако можда хришћани у Солуну нису предвиђали неки одређени датум за њихов ’састанак с Христом на небу‘, они су очито мислили да је тај догађај на дохват руке. Било је потребно да њихова гледишта буду исправљена, и Павлово писмо је то учинило.

Другима такође треба корекција

Као што смо опазили у првом чланку, након првог века, други су такође очекивали испуњење Божјих обећања у неко одређено време. Неки су стварали предвиђања да ће свршетак једног хиљадугодишта, рачунатог или од Исусовог рођења, или од његове смрти, видети крај света. Али њихова предвиђања слично су се показала лажнима, то јест погрешнима.

То поставља питања: да ли грешке у погледу испуњења библијских обећања значе да су сама та обећања погрешна? да ли су Божја обећања поуздана? и како су савремени хришћани прихватили исправке у овој ствари?