Мора незапослености

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ИТАЛИЈЕ

Она је хитна ствар у неколико развијених земаља — али такође, она забрињава земље у развоју. Удара тамо где је некад изгледало да не постоји. Она погађа стотине милиона људи — међу којима су многе мајке и многи очеви. За две трећине Италијана, она представља „претњу број један“. Она ствара нове друштвене болести. Донекле, у корену је проблема многих младих који се препуштају дрогама. Она узнемирава сан милиона, а за милионе других може бити управо ту иза ћошка ...

„НЕЗАПОСЛЕНОСТ је појава од које се у нашем времену вероватно највише страхује“, уверава Организација за економску сарадњу и развој (OECD). „Размере и последице ове појаве су познате“, пише Комисија европских заједница, али „бављење њиме је мучно.“ Она је „сабласт“, каже један стручњак, која се „враћа да би походила улице Старог континента“. У Европској заједници (ЕЗ), број незапослених је сада отприлике 20 милиона, а само у Италији у октобру 1994. званично их је било 2 726 000. Што се тиче високог службеника Европске заједнице, Потрига Флина, „спречити незапосленост јесте најважнији друштвени и економски изазов с којим се суочавамо“. Уколико сте незапослени или у опасности да ћете изгубити посао, ви знате за страх који она ствара.

Али незапосленост није само европски проблем. Она погађа све земље Америке. Не поштеђује ни Азију, Африку, нити Океанију. Источноевропски народи недавних година осећају то жуљање. Истина, она не удара свуда на исти начин. Али према неким економистима, стопе незапослености у Европи и Северној Америци дуго ће остати много више него у претходним деценијама.a А ту ситуацију „погоршава пораст неадекватне запослености и општег погоршања у квалитету расположивих послова“, истиче економиста Ренато Брунет.

Неумољиви марш

Незапосленост је погодила све секторе економије један по један: најпре пољопривреду, с њеном повећаном механизацијом, што људе оставља без посла; затим индустрију, коју почев од 1970-их погађају енергетске кризе; и сада, услужни сектор — трговину, образовање — сектор који се раније сматрао неприкосновеним. Пре двадесет година стопа незапослености од 2 или 3 процента више изазвала би велику узбуну. Данас се нека индустријализована земља добро држи ако се незапосленост одржава испод 5 или 6 процената, а многе развијене земље имају много више стопе.

Према Међународној организацији рада (ILO), незапослена особа јесте она која је без посла, а припремљена је за посао и активно га тражи. Али шта је с особом која нема стални посао с пуним радним временом или с оном која успева да ради само неколико сати недељно? Рад са скраћеним радним временом се од земље до земље другачије узима у обзир. У неким државама неки који су у ствари незапослени званично се рачунају као запослени. Лоше дефинисане ситуације између запослености и незапослености отежавају одређивање ко је стварно незапослен и због овога статистике описују само део реалности. „Чак и званичан број од 35 милиона незапослених [у земљама OECD-а] не одсликава потпуну размеру беспослености“, каже једна европска студија.

Висока цена незапослености

Али бројеви не говоре све. „Економски и друштвени трошкови незапослености су огромни“, каже Комисија европских заједница, и они су резултат „не само директног трошка због исплата социјалне помоћи за незапослене већ такође и губитка у смислу фискалних прихода које би незапослени стварали да су активни.“ А бенефиције незапослених постају све тегобније не само за владе, већ такође и за запослене, који су подвргнути већим порезима.

Незапосленост није само ствар података и бројева. Последица су појединачне драме, јер ова мора удара по људима — мушкарцима, женама и младима свих друштвених слојева. Комбинована са свим другим проблемима ових ’последњих дана‘, незапосленост се може показати као големо бреме (2. Тимотеју 3:1-5; Откривење 6:5, 6). Нарочито ако је погоди „дугорочна незапосленост“, и кад је све друго потаман, особа која је дуго била без посла установиће да јој је још теже да нађе посао. Нажалост, неки више никада не могу поново бити запослени.b

Психолози утврђују да се међу данашњим незапосленима психијатријски и психолошки проблеми повећавају, као и емоционална нестабилност, фрустрација, прогресивна апатија и губитак самопоштовања. Кад посао изгуби нека особа с децом о којој треба да брине, то је страшна лична трагедија. Свет се срушио око њих. Сигурност је испарила. У ствари, данас неки стручњаци примећују појављивање „ишчекивачке забринутости“ повезане с могућношћу губитка посла. Ова забринутост може озбиљно угрозити породичне односе а може имати и трагичније последице, на шта недавна самоубиства незапослених особа можда указују. Надаље, потешкоћа пробити се на тржиште рада налази се међу вероватним узроцима насиља и друштвеног отуђења младих.

’Заробљеници изопаченог система‘

Пробудите се! је интервјуисао више људи који су изгубили свој посао. Педесетогодишњи Армандо је рекао да је то за њега значило „видети осујећење напора тридесетогодишњег рада, и морати започети изнова“, и осећати се „попут заробљеника једног изопаченог система“. Франческо је ’видео како му се свет срушио на главу‘. Стефано је „осећао дубоко разочарање у садашњи систем живота“.

С друге стране, Лучано, отпуштен након што је скоро 30 година радио у техничком менаџменту једне значајне италијанске аутомобилске индустрије, „искусио је гнев и обману, видевши да су његови напори, скрупуле и поузданост током толиких година рада сматрани да су ништа“.

Предвиђања и разочарања

Неки економисти су очекивали врло различите сценарије. У 1930-ој економиста Џон Мејнард Кејнс оптимистично је предвидео „посао за сваког“ у року од наредних 50 година, и целодневно запослење се деценијама сматрало достижним циљем. Године 1945. Повеља организације Уједињених нација је поставила као циљ брзо постизање пуног запослења. Све до недавно веровало се да ће напредак значити посао и мање радних сати за свакога. Али ствари се нису тако одвијале. Озбиљни застој у производњи у последњој деценији изазвао је „најгору глобалну кризу запослења још од Велике депресије тридесетих година“, каже ILO. У Јужној Африци је најмање 3,6 милиона људи без посла, укључујући и отприлике 3 милиона црних Африканаца. Чак и Јапан — с преко два милиона људи без посла у прошлој години — пролази кроз кризу.

Зашто је незапосленост тако распрострањена мора? Која се решења предлажу да би се с њом ухватило у коштац?

[Фусноте]

[Мапа на странама 2, 3]

(За комплетан текст, види публикацију)

Канада 9,6 процената

САД 5,7 процената

Колумбија 9 процената

Ирска 15,9 процената

Шпанија 23,9 процената

Финска 18,9 процената

Албанија 32,5 процената

Јужна Африка 43 процента

Јапан 3,2 процента

Филипини 9,8 процената

Аустралија 8,9 процената

[Извор]

Mountain High Maps™ copyright © 1993 Digital Wisdom, Inc.