Млади питају...

Бездимни дуван — да ли је нешкодљив?

’КАДА се тринаестогодишњи Корд преселио на подручје средњег запада Сједињених Држава, брзо је открио да му недостаје стандардни део мушког прибора за осми разред: конзерва бурмута, једне врсте бездимног дувана. Већина његових нових другова били су „дипери“ или корисници бурмута, и Корд је желео да се уклопи. Па кад му је један од момака понудио паклицу бурмута, узео ју је и с ноншалантношћу једног ветерана ставио мало бурмута између доње усне и десни‘ (часопис Listen).

Тешко да је млади Корд изузетак. Др Кристофер А. Сквајер, професор патологије усне дупље, каже да све већи број мушкараца тинејџера узима свој први уштип. Мада су продаје бездимног дувана стагнирале крајем 1980-тих, „употреба влажног бурмута“, каже др Сквајер, „поново је у порасту“.a На пример, истраживачи извештавају да сваки пети средњошколац у Сједињеним Државама и сваки трећи младић у Шведској — милиони младих — сада употребљавају бездимни дуван. Зашто се то дешава?

„Безбедније је од пушења.“ „Не постоје докази да је то опасно.“ „Моји пријатељи га употребљавају. Не штети им.“ „Неће ми штетити ако понекад малчице узмем.“ „Никада нико није умро од тога.“ Према Америчком удружењу за лечење рака, ово су неки од разлога које млади често наводе због којих се окрећу бездимном дувану.

Шта је то што је младе навело да мисле да је диповање безбедније од пушења? Да ли је то заиста случај?

Схватање поруке

Годинама је моћна дуванска индустрија бомбардовала младе рекламама које су указивале да је бездимни дуван приближно онолико штетан колико и жвакаћа гума и онолико неопходан колико и добра марка патика. Рекламне поруке попут „Узмите кесицу уместо дима“, „Заиста уживам у дувану а да и не запалим“ и „Потребан је само један уштип“, промућурно набацују супериорнији статус бурмута.

Након што су такве рекламне поруке на ТВ-у и радију забрањене у Сједињеним Државама, дуванска индустрија је и даље пласирала своје поруке посредством реклама у часописима. Сјајне слике снажних мушкараца који се проводе док лове, планинаре и сплаваре по брзацима — с конзервом дувана упадљиво угураном у задњи џеп — преноси гласну и јасну поруку: „Бездимни дуван је диван, природан и пут ка мужевности!“

Извештај начелника санитетске службе САД за 1994, под насловом Спречавање употребе дувана међу младима, каже да многи млади сада верују да су „производи бездимног дувана безбедни и прихватљиви у друштву“. Једно истраживање међу средњошколцима показало је да „отприлике 60 процената корисника у јуниорској и 40 процента у сениорској средњој школи верује да не постоји никаква опасност или пак постоји само незнатна опасност у сталној употреби бездимног дувана“. Чак и ти средњошколски корисници који признају да бездимни дуван може бити штетан „не схватају да је та опасност велика“. Рекламе успевају да пренесу своју поруку. Али да ли су рекламе истините?

Једна библијска пословица каже: „Луд све верује што му се говори, ал’ паметан пази на своје кораке.“ Или као што још једна пословица каже: „Сваки паметан човјек ради с разумом“ (Приче Соломунове 13:16, ДК; 14:15, курзив наш). Шта онда чињенице заиста показују у вези с бездимним дуваном?

Лоше вести

Мада рекламе могу указивати на то да ће употреба бездимног дувана побољшати твој имиџ и да је безбедна за твоје тело, чињенице показују сасвим супротно. У првом реду, употреба бездимног дувана неће учинити да изгледаш ни мало боље. Ако не верујеш у то, гурни само језик у свој образ и погледај се у огледало. „Је ли то кул?“ Ни издалека. И то је само оно што ти ради споља! А оно што ти ради изнутра далеко је горе.

На пример, они који редовно жваћу или дипују могу добити испуцане усне, умрљане зубе, непријатан дах и болне десни — ништа на шта се можеш насмејати. Поред тога, њихова се способност да осећају укус и мирис смањује док се откуцаји срца и крвни притисак повећавају — и те како лоше вести. Међутим, заиста лоша вест је да истраживања спроведена у Европи, Индији и Сједињеним Државама показују да бездимни дуван узрокује рак образа, десни и грла. Ова открића не изненађују стручњаке. Једно истраживање запажа: „Бурмут има највећи ниво канцерогених фактора од свих производа који се уносе у тело.“ Не изненађује што „дугогодишњи корисници бурмута имају 50 процената већи ризик развијања рака усне дупље од оних који га не користе.“

Када се појави рак у усној дупљи, последице су озбиљне. Не само што се нарушава здравље особе већ се често и скраћује њен живот. Једна публикација Америчког удружења за лечење рака прича ову жалосну причу: ’Шон је у 13. години почео да употребљава бездимни дуван. Мислио је да је то безбедније од пушења. Након што је пет година диповао конзерву или две на дан, појавила му се рана на језику. Био је то рак уста. Доктори су одстранили део његовог језика, али се рак проширио на његов врат. Извршена је операција која га је још више унаказила али узалудно — умро је у својој 19. години. Пре своје смрти Шон је написао једну једноставну поруку на блоку папира: „Немојте диповати бурмут.“‘

Зависан!

Након што је млади Корд, раније споменут, прочитао овај шокантан извештај о Шону, коначно је схватио поруку. Одлучио је да престане с тим. Међутим, било је тешко покушавати да се престане с тим. „Осећам као да баш морам да га узмем“, рекао је Корд за часопис Listen. „Чак и сада, неколико месеци након што сам званично престао, хватам себе како посежем за кесицом у џепу. Доста жваћем жваку. То помаже, али не одагнава жудњу.“

Журнал Ca-A Cancer Journal for Clinicians потврђује: „У истраживањима тинејџера који покушавају да престану са употребом бездимног дувана, само је мали проценат могао то урадити.“ Стога, шта је то што отежава да се престане с употребом бездимног дувана? Иста дрога која толико отежава да се престане с пушењем: никотин.

Никотин, дрога која се налази у цигаретама као и у бездимном дувану, јесте јак отров који кориснику даје осећај опијености. Сваких тридесетак минута, кориснику је потребно да узме још један дип како тај осећај не би нестао. Од никотина се постаје зависан. Неки корисници постану толико зависни да дан и ноћ у устима држе уштип бурмута — чак и док спавају.

Насупрот ономе што млади можда мисле, диповање не смањује уношење никотина. Једна конзерва бездимног дувана дневно ослобађа онолико никотина колико 60 цигарета! „Корисници бездимног дувана“, запажа извештај Спречавање употребе дувана међу младима, ’апсорбују најмање онолико никотина колико и пушачи — можда чак и дупло више‘ (курзив наш). Осим никотина, бездимни дуван садржи десет пута више нитросамина (снажних канцерогених супстанција) него цигарете.

Буди паметан

„Свакако нема сумње да су то штетни производи“, рекао је др Рој Сешенс, хирург за главу и врат. „Они стварају стање зависности с којим је, како већина људи сматра, много теже прекинути него с пушењем.“ Специјалиста за рак зуба др Оскар Гера је закључио: „Тело баш не воли ту ствар.“ Стручњаци широм света се слажу: дипинг је више него мала невоља. Он те може убити!

Осим бриге за здравље, хришћански млади имају још снажнији разлог да се држе подаље од дуванских производа — а то је њихова жеља да угоде Јехови Богу. Његова Реч заповеда: „Очистимо себе од сваке нечистоте пути и духа, настављајући своје посвећење у страху пред Богом!“ (2. Коринћанима 7:1).

Часопис Aviation, Space, and Environmental Medicine лепо сажима ствари говорећи: „Дуван је одвратна биљка коју само два створења конзумирају — један мали зелени црв и човек. Мали зелени црв не зна ништа боље од тога.“

Али ти знаш. Стога буди паметан — немој почети.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 27. страни]

’Пре своје смрти Шон је написао једну једноставну поруку: „Немојте диповати бурмут“‘

[Слике на 26. страни]

Жвакање дувана је почело да постаје све популарније међу младима. Да ли треба и ти да покушаш?