Плимни шпиц

Од дописника Пробудите се! из Британије

ОКО десет милиона птица сваке године зими у северозападној Европи. Оне не долазе само са арктичких узгајалишта већ и са удаљених места као што су Канада и централни Сибир. На свом путу за Африку, многе друге придружују се источноатлантском ваздушном путу, што је сеобни пут преко Британских острва.

Храну и скровишта за одмор пружа ланац од преко 30 великих естуарија̂ у британским водама. Сваки од њих снабдева храном више од 20 000 птица, али најважнији је Вош, на енглеској источној обали, који је домаћин више од четвртине милиона птица — укључујући и позвиждаче, жаларе, муљаче, риђасте жаларе, оштригаре, блатариће, прутке и мале каменичаре. Какву врсту хране обезбеђују естуарији, и зашто су тако важни?

Важност естуарија̂

Естуарији су полуокружена приобална подручја на којима се слана вода меша са слатком водом. Ту топле воде, богате и минералима и органским хранљивим састојцима, подржавају половину живих бића у светским океанима. Рачићи, пешчани ракушци и други облици живота налазе се у песку, али естуаријско блато подржава још веће изобиље живота.

Блато варира према величини талога од којег је направљено. Свака врста блата садржи своје властите нарочите морске животиње, храну коју једу барске птице.a На пример, на једном квадратном метру једне врсте блата, могу постојати милиони мајушних пужева чија је дужина мања од три милиметра! Осим тога, блато потхрањује мекушце, пешчане и обичне црве, заједно с другим бескичмењацима.

Пролећне плиме

Иако на једном естуарију може бити многих хиљада барских птица, можда их је тешко пронаћи зато што су обично разбацане по пространим подручјима. Међутим, кад надођу пролећне плиме, ситуација се драматично мења. Талас високе воде доводи до поплаве пешчаних и блатњавих површина, терајући барске птице на слатинеb и на друга виша места. Тада их је много лакше посматрати док се заједно окупљају, гнездећи се у огромним помешаним јатима.

Данас лепог, сунчаног априлског јутра, очекује се пролећна плима. Дува хладан североисточни ветар док се возимо до малог, живописног естуарија где река Олд кривуда кроз енглеску покрајину Сафок у Северно море. Овде, популација барских птица зими достиже највећи број од нешто више од 11 000, и биће нам много лакше да посматрамо њихову активност, пошто је естуариј широк мање од једног километра.

Комплекс сломљених морских брана прати ток реке. Неке обале су покривене трском, друге приморском травом. Подсетник се састоји од голих црних дрвених костура и камења. Мало узводно, усред изванредне колекције викторијанских грађевина, налази се концертна дворана Snape Maltings, домаћин музичког фестивала Олдбара. Али ми морамо да идемо низводно и упутимо се ка једном заклоњеном месту. Ветар је сада јак и бридак, и очи нас убрзо пеку.

Чим стигнемо до ивице реке (видите слику, тачка А), поздравља нас јасан, течан повик једног пара модроногих сабљарки. Удаљене су не више од 40 метара, с наше стране естуарија, и тренутно су запослене међусобним дотеривањем. Свака птица врхом свог танког, нагоре окренутог кљуна грицка стране својих горњих груди. То је дивно гледати, али морамо ићи даље, пошто има још много тога да се види.

Надолазећа плима

Плима сада брзо надолази, стога се хитро крећемо до нашег изабраног осматрачког места. (Видите слику, тачка Б.) На путу црвенонога прутка — живећи онако како је глас бије као стражара естуарија — подиже се са слатине, уз крештав зов на узбуну, „тиутју-тиутју!“ Њене црвене ноге у контрасту су с брилијантно-белом излазном ивицом њених крила која светлуцају на сунчевој светлости. Након што смо стигли до нашег одредишта, ужурбано прегледавамо пешчане и блатњаве површине које се брзо смањују.

У даљини двадесетак црвеноногих прутки мирно се хране, лагано истражују по блату, док друге трагају за храном у заклоњенијим рукавцима. Северни жалари, са својим карактеристичним надоле окренутим кљуном, држе се заједно, у малим групама. У кривудавој линији ужурбано на свом путу чепркају по блату, тежећи да остану близу ивице воде. Разбацани велики позвиждачи иду полагано, пажљиво испитујући меки, клизави муљ. Даље узводно, пар малих каменичара проналазе храну тако што користе свој кратак, мало нагоре окренут кљун за превртање наноса након плиме на старој морској обали.

Изненада, дивљи, тужни звиждук од три слога „тлии-уу-ии“ четворопрстог златара испуњава ваздух. Док лети над главом, птичје црне груди јасно се истичу од осталог дела њене бледе доње стране. Четири стотине тропрстих златара, тесно скупљених у овалну формацију, одмарају се с главом испод крила, сви окренути према ветру. Док се хијерархија потврђује повремено дође до расправе између неколико њих. Већина је још увек у свом ишараном зимском перју — са златним и тамним горњим деловима; бледом бојом око очију, лица и доњег дела; и црним кљуном. Док померамо телескоп, уочавамо и гривасте блатариће.

Изненада пристиже широко јато од неких 1 000 вивака. Птице се приближавају у веселом жагору, машући крилима на небу на свој јединствени начин. Вивци и тропрсти златари били су на ораници према западу, у својој омиљенијој зони за храњење. Они не долазе у естуариј само да се хране већ да се купају и да дотерују своје перје.

Главна позадинска бука долази од живахног зова великих позвиждача, пријатнијег музичког звиждука црвеноногих прутки и крештања црноглавих галебова. Две смеђе муљаче дубоко испитују блато. Својим дебелим наранџасто-црвеним кљуном, неколико оштригара извлаче пешчане црве. Један четворопрсти златар чини неколико достојанствених корака, застаје, тресе десну ногу, затим одлази за својим пленом и гута га. Али надолазећа плима брзо их све сустиже!

Почиње шпиц

Изненада, птице се подижу да би формирале јата, углавном од своје врсте. Импресивна је то слика, јер барске птице лете у тесно збијеној формацији. Крећући се с једне стране на другу, јата мењају боју кад их ухвате сунчеви зраци — од тамно браон до сјајне сребрнастобеле — једног тренутка јасно видљива а следећег се скоро стапају с позадином блатњаве долазеће плиме. Од тамне до сребрнасте, од сребрнасте до тамне, у савршеном ритму а, истовремено, стално мењајући облик — од неравно овалног до округлог, затим до спиралног, и коначно до вертикалне линије. Већина поново слеће на блатњаве површине које тек треба да буду прекривене плимом.

Убрзо ће блатњаве и пешчане површине око нас бити поплављене, стога журимо узводно, праћени постојаним потоком барских птица. Први који нас претичу јесу мала јата мајушних северних жалара, који својим брзим замасима крила, одржавају везу повременим испуштањем кратког, крештавог звиждука. Затим пролазе веће црвеноноге прутке, њихово јато је раширеније и величанственије. Пролећу велики позвиждачи величине великих галебова, свирајући свој љупки, живахно благи ћурлик док иду. Модроноге сабљарке следе у једном великом јату, правећи црно-бели контраст на плавом небу. Смештају се на крај естуарија, њихове дуге, плавосиве ноге тек су видљиве изнад воде.

Смештање

Убрзавамо корак да бисмо дошли до узвишене тачке где се естуариј сужава. (Видите слику, тачка В.) Врсте нагињу да се јате, иако то стварно није правило. Док плима и даље брзо наилази, већи број птица се придружује гомили. То доводи до сталног померања јер је место за стајање на обалама све теже наћи, са све већом потражњом за простором оних који долазе касно.

Плима је сада изнад нас. Вивци и тропрсти златари одлетели су натраг на ораницу. Све остале птице су протеране с блата да се сместе на обалама старе реке. Стално певање оштригара сасвим је несразмерно њиховом броју. Црвеноноге прутке и велики позвиждачи додају позадинској галами, коју сада надмашује певање пољске шеве изнад главе — што је заиста дивна атмосфера.

Ми одлазимо док барске птице уживају у свом добро заслуженом поподневном седењу, не учествујући у пролећној плими. Упркос чињеници да су неки иза валобрана и не могу да виде воду, птице ће знати кад да се врате на своје блатњаве површине или пешчане обале. Савршени чувари времена, инстинктивно мудре, оне знају како плима функционише.

Да, узбудљиво је гледати плимни шпиц, нарочито први пут!

[Фусноте]

[Оквир⁄Слика на 26. страни]

Уживајте у шпицу

Да бисте уживали у плимном шпицу, пре свега пронађите погодан естуариј. Затим ће вам бити потребне неке информације о том подручју, као што су куда иду барске птице и где да их посматрате. Погледајте распоред пролећних плима које се појављују непосредно након пуног или младог месеца. Осим времена за путовање, омогућите себи три сата за добро посматрање птица и дођите бар два сата пре плиме.

Која ће вам опрема бити потребна? Ако не знате барске птице, узмите књигу која ће вам помоћи при препознавању. Двоглед може бити веома користан. Убрзо ћете сазнати да свака врста барских птица има своје властите карактеристике и сакупља храну на начин за који јој је кљун створен. Телескоп није неопходан — али топла, водоотпорна одећа јесте! Будите будни на опасности. Немојте се усуђивати да идете по блатњавим површинама ако их добро не познајете. Брзо надолазећа плима може вас лако ухватити у замку. Осим тога, потребно је само да се спусти морска измаглица да бисте се изгубили. Такође, узмите у обзир и ветар. Ветрине могу узроковати плимне таласе, који могу бити веома опасни на било ком естуарију.

[Оквир⁄Слика на 27. страни]

Главни светски естуарији

Водензе, у Холандији, јесте најважније плимно подручје у Европи и понекад садржи вероватно преко четири милиона барских птица. Протеже се северно ка југозападном Јутланду. Три добра места за посећивање на том огромном подручју јесу уздигнути пут до Ремеа, у Данској; естуариј на реци Везер, главно плимно легло, у Немачкој; и Лауварзе, близу Хронингена, у Холандији. На Иберском полуострву, најзначајнији естуариј је онај на португалској реци Тежо.

Естуарији дуж пацифичке морске обале и Северне и Јужне Америке обезбеђују храну за неких шест до осам милиона барских птица селица. Међу главним местима јесу заливи Сан Франсиско и Хумболт, у Калифорнији; 200 километара квадратних у Канади од ванкуверског Боундари залива око острва Ајоне, у Британској Колумбији; и аљаски естуариј Стикине и ушће реке Копер.

Одлична места за барске птице налазе се и у Боливар Флету и Галвестону, у Тексасу, у САД; у Тајпоу, у Хонгконгу; у Кернсу, у североисточној Аустралији; и близу Момбасе, у Кенији.

[Слика на 24. страни]

Пет оштригара

[Слика на 25. страни]

Рђасти жалари журе из свог легла

[Слика на 25. страни]

ЕСТУАРИЈ ОЛД, У САФОКУ

Концертна дворана Snape Maltings

Осматрачка тачка Б

Стајалиште В

Почетно посматрање А

[Извор]

Snape Maltings Riverside Centre

[Слика на 26. страни]

Рђасти жалар

[Слика на 26. страни]

Црвенонога прутка

Велики позвиждач

[Слика на 27. страни]

Горе: велики позвиждачи