Диђеридо и његови очаравајући ритмови

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

ПОЂИТЕ с нама на абориџински коробори у аустралијској Северној територији, само неколико сати вожње од Дарвина, њеног главног града. Уместо да се одржавају као интерлудиј за племенски рат, многи савремени короборији специјално се изводе за туристе. Присуствоваћемо тој врсти короборија.

Извођачи, чија су тела светло обојена, мирно стоје док чекају на музику да им да̂ знак да започну свој плес. Музика изненада почиње, и распршти се тишина позадинског сумрака уз моћни, пулсирајући ритам. Даљњу пратњу обезбеђује лупање штапова — два кратка дрвена штапа ударају се заједно у ритму музике која се свира на диђериду.

Можда је мало њих изван Аустралије чуло диђеридо, музички инструмент јединствен за аустралијске Абориџине. Обично се прави од издубљене гране дрвета еукалиптуса а омиљена дужина је од метар до метар и по. Музичар седи на земљи с једне стране главног извођачког подручја, дувајући у свој диђеридо — на изглед једноставан, а ипак занимљив инструмент.

Јединствени звук

Мада диђеридо ствара релативно константну висину тона — прикладно се описује као „зујава труба“ — он може да ствара и комплексне ритмове и треперења. У једном тренутку има звук соло инструмента, а у следећем, може бити богат у моћи и расположењу, попут читавог оркестра.

Пре него што су Европљани дошли у Аустралију пре отприлике 200 година, диђеридо је био познат само Абориџинима који су крстарили северним деловима тог острвског континента. На короборима, пружао је музичку пратњу игри која приказује абориџинску митологију о стварању. У то време, они који су добро свирали диђеридо били су врло поштовани, чак и данас се на вештог извођача гледа као на прослављеног члана племена.

Свестрани извођачи основним нотама диђерида често додају вокализоване имитације животиња и птица. Смех кукабаре; завијање аустралијског дивљег пса, то јест динга; нежан зов голубице; и сијасет других звукова јесу део њихове надарене мимикрије.

The New Grove Dictionary of Music and Musicians каже следеће о извођачу на диђериду: „Међу његовим особинама су прецизно и агилно коришћење језика, велико контролисање даха, савршено затварање усана на крају цеви и одлично музичко памћење... Иако им недостају технологија и материјали, и нису упознати с концептом писка, језичка, клизача и тонских отвора, [Абориџини] су ипак од једноставног оруђа направили виртуозни музички инструмент применом музичке маште и физичких вештина веома високог реда.“

Без сумње најнеобичнији аспект музике на диђериду јесте његов непрекидни тон, то јест зујање. Извођач оставља утисак да има неограничени капацитет плућа, јер можда у музици не буде прекида и до десет минута одједном.

Прављење диђерида

Истренираним оком, домородачки мајстор испитује грмље да би пронашао одговарајуће тврдо дрво, по могућству еукалиптус. Иако се мекше дрво може користити, тврда дрвета дају супериорнији тон. Дрво треба пронаћи недалеко од брежуљака термита јер термити су инжењери диђерида. Они издубе грање које се користи за овај музички инструмент.

Након што се изабере грана, она се сече до жељене дужине. Изабрана дужина одређује висину тона код готовог инструмента. Затим се љушти кора дрвета, унутрашња бељика се одстрањује да би се спречило пуцање и чисти се унутрашњост. Ако су срж довољно појели термити, требало би да је могуће пропустити повећи новчић кроз срж. Следећи корак је украшавање, које може бити веома привлачно. Али диђеридо још није спреман за свирање.

Кожа око усана извођача ускоро би била иритирана сталним трљањем о дрво. Стога се око отвора диђерида ставља обод од пчелињег воска, што оставља гладак завршетак који је пријатан за кожу извођача. Међутим, данас се многи диђериди праве фабрички, често од меког дрвета. Али фабрички направљени диђериди обично су далеко мање квалитетни од јединственог дрвета и богатства производа направљеног од природног тешког дрвета.

Стога, док се коробори приближава крају и док се наше тропско вече под звездама завршава, диђерида више не сматрамо једноставним куриозитетом. Заиста, незаборавне хармоније диђерида заслуга су домородачких људи те земље који воле музику.

[Слика на 24. страни]

Диђеридо може бити разнобојно обојен

[Слика на 25. страни]

Абориџински коробори

[Извор слике на 25. страни]

Стране 24-5 Абориџини: Љубазношћу Australian Northern Territory Tourist Commission